Milan Tepić: pomen u Komlencu, HRT zamera Miniću
Na groblju u Komlencu obeleženo je 35 godina od pogibije majora Milana Tepića. Premijer Srpske Savo Minić poručio je iz Moskve da mu odaje poštu, a HRT to čita kao izbornu poruku.
Na groblju u Komlencu kod Kozarske Dubice danas je obeleženo 35 godina od pogibije majora JNA Milana Tepića, čije ime u Srbiji nose ulice, spomenik na beogradskom Dedinju i kasarna u Jakovu kod Surčina. Istog dana premijer Republike Srpske Savo Minić poručio je iz Moskve da Tepiću odaje poštu, a hrvatski javni servis HRT tu poruku prikazao je kao pokušaj da se dodvori biračima, pet dana pred opšte izbore u Bosni i Hercegovini zakazane za 4. oktobar.
Šta je obeleženo u Komlencu?
Pomen je održan u Tepićevom rodnom mestu. Danom sećanja na njegovu pogibiju u Kozarskoj Dubici se završava program „Septembarski dani odbrane od hrvatske agresije 1995. godine”, a dan njegove pogibije u Komlencu se obeležava svake godine.
Tepić je rođen januara 1957. u Komlencu. Prema B92, Vojnotehničku akademiju pohađao je u Zagrebu od 1975, od 1986. služio je u mehanizovanoj brigadi varaždinskog garnizona, gde je decembra 1990. vanredno unapređen u čin majora, a u maju 1991. prekomandovan je u Bjelovar, u 265. motorizovanu brigadu.
Šta se dogodilo u Bedeniku 29. septembra 1991?
Tepić je bio starešina u smeni u skladištu „Barutana” u selu Bedenik kod Bjelovara, dok je u samom gradu trajala borba za kasarnu. Kada su hrvatske jedinice tražile predaju skladišta, digao je u vazduh magacin sa oko 170 tona eksplozivnih sredstava, da oružje ne bi palo u ruke Zbora narodne garde. B92 navodi da se eksplozija dogodila u 10.40 i da je pogođen jedan od pet objekata.
Poginuo je i devetnaestogodišnji vojnik Stojadin Mirković. Srpskainfo piše da je Mirković odbio Tepićevu naredbu da se preda i da je sahranjen jula 1995. u rodnom selu Donje Leskovce kod Valjeva, gde mu je 2013. otkrivena bista. Posthumno je 1999. odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, Valjevo mu je dodelilo „Septembarsku povelju”, a jedna ulica u tom gradu nosi njegovo ime.
Ovde se izvori razilaze. B92 opisuje da su Mirković i vojnik Dragan Draganović poginuli pre Tepićeve eksplozije, u napadima na objekat, jer su odbili naređenje da se povuku, dok Srpskainfo, HRT i RTRS Mirkovića vezuju za samu eksploziju. Za Draganovića postoji samo B92.
Nema saglasnosti ni oko broja i sudbine drugih stradalih. Hrvatska strana potvrdila je da je u eksploziji poginulo 11 ljudi, koje HRT naziva hrvatskim braniteljima, a B92 pripadnicima hrvatskih paravojnih snaga. Srpskainfo dodaje da su Hrvati iz osvete streljali komandira straže, starijeg vodnika Ranka Stevanovića.
Kako ga vode srpska, a kako hrvatska strana?
Odlukom Predsedništva SFRJ Tepić je posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja. Vojska Republike Srpske ustanovila je Orden „Milan Tepić”, a B92 podseća da je spomenik na Dedinju otkriven septembra 2017.
Srpski izvori ga navode kao majora JNA. HRT piše da je 1991. bio u činu satnika i da je tek posthumno unapređen u bojnika, a opisuje ga kao oficira odgovornog za razaranje u Bjelovaru i smrt 11 hrvatskih branitelja.
Šta je Minić poručio iz Moskve?
Minić je Tepiću i Mirkoviću odao poštu objavom na mreži X. Napisao je:
Danas, 35 godina od pogibije, možemo samo sa dubokim poštovanjem da se poklonimo majoru Tepiću i devetnaestogodišnjem Stojadinu Mirkoviću. Neka im je vječna slava! Na nama je da čuvamo mir i slobodu koju su nam najhrabriji ostavili kao zavjet
Prema HRT-u, poruka je stigla iz Moskve, gde su Minić i lider SNSD-a Milorad Dodik stigli u ponedeljak radi sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, o čemu smo ranije pisali. HRT ističe da je Minić kandidat SNSD-a za predsednika Republike Srpske i da je priliku iskoristio da se obrati potencijalnim biračima. Hrvatski javni servis još primećuje da vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj Tepića slave i posle rata, da mu je u Bosanskoj Dubici, kako HRT zove Kozarsku Dubicu, podignuta bista i da se 29. septembar u toj opštini obeležava kao dan sećanja na njega.
Sam Tepić je, prema Srpskainfu, u poslednjem pismu napisao:
Jednom ljudi daju riječ, ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao riječ da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško
Za zločine nad pripadnicima JNA, koja je u to vreme bila jedina legalna vojska SFRJ, u čijem je sastavu tada formalnopravno bila i Hrvatska, gotovo niko nije osuđen, navodi Srpskainfo. Izbori u Bosni i Hercegovini, na kojima se Minić kandiduje za predsednika Republike Srpske, zakazani su za 4. oktobar.
