Konaković poslao 15 pisama u Vašington zbog Dodika

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković poslao je 12. oktobra 2026. ukupno 15 pisama američkim zvaničnicima, a Fajnenšel tajms je 13. oktobra objavio da se u njima Ministarstvu finansija SAD predlaže da ponovo razmotri sankcije Miloradu Dodiku. Pisma stižu dva dana pošto je Dodik, 10. oktobra, najavio da vlasti Republike Srpske žele da oživljavaju plan gasovoda kroz Srbiju koji bi služio isključivo za ruski gas, pa se vašingtonska prepiska o lobiranju dotiče i srpske teritorije.

Ko je dobio Konakovićeva pisma u Vašingtonu?

Prema podacima koji su dostupni, pisma su otišla na tri adrese u izvršnoj vlasti: državnom sekretaru Marku Rubiju, ministru finansija Skotu Besentu i Todu Blanšu iz Ministarstva pravde. Ostalih dvanaest primalaca su predsedavajući i najviši opozicioni članovi šest odbora Kongresa:

• u Senatu Čak Grasli i Ričard Durbin, Džejms Riš i Džin Šahin, Tim Skot i Elizabet Voren
• u Predstavničkom domu Džim Džordan i Džejmi Raskin, Brajan Mast i Gregori Miks, Frenč Hil i Maksin Voters

Uz svako pismo priložena je odluka Ustavnog suda BiH broj U-10/26. Fajnenšel tajms navodi da je sud odluku doneo u septembru.

Šta je tačno odlučio Ustavni sud BiH?

Odluka se odnosi na ugovor o lobiranju koji je Predstavništvo Republike Srpske u Beču zaključilo sa firmom Dickens & Madson Canada Inc., na čijem je čelu Ari Ben-Menaše. Sud je utvrdio da javni novac Republike Srpske ne sme da finansira lobiranje sa ciljevima suprotnim Ustavu BiH. Zabranio je dalja plaćanja po tom ugovoru i po sličnim aranžmanima, a obaveza važi za organe vlasti, odgovorne funkcionere i predstavništva Srpske u inostranstvu.

U pismu se navodi da su među ciljevima angažmana bili i nezavisnost Republike Srpske od BiH. Konaković zato poručuje da odluka suda povlači razliku između zastupanja interesa entiteta u inostranstvu i trošenja javnih sredstava protiv ustavnog poretka zemlje.

Šta se traži od Ministarstva finansija i Ministarstva pravde?

U pismu Besentu traži se da Ministarstvo finansija i Kancelarija za kontrolu strane imovine ponovo ispitaju da li Dodik i povezana lica ispunjavaju uslove za sankcije po članu 8335 zakona o odbrambenom budžetu za 2026. godinu. Isto pismo podseća da je grupa kongresmena iz obe stranke 27. marta 2026. već tražila sankcije Dodiku i njegovim saradnicima po istom članu. Prema Fajnenšel tajmsu, Trampova administracija ukinula je Dodikove sankcije prošle godine.

Od Ministarstva pravde, odnosno njegove jedinice za registraciju stranih agenata, traži se provera tačnosti prijava lobističkih i savetodavnih poslova plaćenih novcem Srpske. U pismima se pominju i Kris Lasivita i Džejms Bler, saradnici Donalda Trampa, za koje je Njujork tajms objavio da su dobili stotine hiljada dolara za savetovanje u kampanji u Republici Srpskoj, kao i firma Continental Strategy LLC. Fajnenšel tajms, koji je imao uvid u pismo, navodi da nema dokaza da su Bler i Lasivita lobirali za nezavisnost Srpske.

Senatorka Džin Šahin, najviša demokratkinja u Odboru za spoljne poslove Senata, to pitanje je postavila tokom posete BiH prošle nedelje: „Odakle dolaze ti milioni dolara? Zašto se ne troše u interesu građana RS i BiH.“

Zašto Konaković u isto pismo stavlja gas?

Pismo Rubiju otvara rečenica u kojoj Konaković podseća na dugu američku ulogu u zemlji:

„Vaša Ekselencijo, Sjedinjene Države su već više od tri decenije ključni strateški partner Bosne i Hercegovine.“

Zatim suprotstavlja dva pravca snabdevanja gasom. Južnu gasnu interkonekciju sa Hrvatskom predstavlja kao praktičan izraz opredeljenja koje je BiH potvrdila na samitu o bezbednosti snabdevanja gasom u Vašingtonu 24. februara 2026, a Dodikovu najavu od 10. oktobra o gasovodu kroz Srbiju kao pravac ka ruskoj zavisnosti. Za interkonekciju kaže:

„To bi diversifikovalo naše rute snabdijevanja, omogućilo pristup globalnom tržištu LNG-a i stvorilo dodatne prilike za američke energetske dobavljače i kompanije.“

Fajnenšel tajms dodaje da Dodik, koji i dalje ne sme da obavlja javne funkcije, ostaje dominantna figura vladajućeg SNSD-a, da je u septembru u Moskvi razgovarao sa Vladimirom Putinom i da je Republika Srpska poslednje dve godine trošila milione dolara na lobiste i konsultante bliske Trampu. Bela kuća i Stejt department nisu odgovorili na upit tog lista za komentar. Reakcija Dodika ni zvaničnika Republike Srpske na pisma nije bila poznata u trenutku objavljivanja ovog teksta.