Iranska garda ukinula limit dometa raketa od 2.000 km
Portparol Garde Hosein Mohebi kaže da samoograničenje dometa više ne važi, a Centralna komanda SAD istog dana blokadu Irana širi na kopnene granice i Kaspijsko jezero.
Revolucionarna garda je u subotu 7. novembra saopštila da Iran više nije vezan ograničenjem dometa balističkih raketa od 2.000 kilometara, koje je sam sebi postavio. Odluku je na konferenciji za novinare u Teheranu objavio portparol Garde, general Hosein Mohebi. Za region kojem pripada i Srbija važno je koliko daleko iranske rakete mogu da stignu: po pisanju australijskog javnog servisa ABC, veći domet obuhvatio bi delove Grčke i Balkana, celo Arabijsko poluostrvo, Levant i veći deo Egipta.
Šta je Mohebi rekao, a šta nije
Konferencija je održana povodom Nedelje vazduhoplovno-svemirskih snaga Garde. Upitan o ograničenju dometa, Mohebi je odgovorio kratko:
„Za nas je to ograničenje ukinuto.”
Iran je godinama tvrdio da je dobrovoljno zadržao domet raketa na oko 2.000 kilometara, dovoljno da dosegnu Izrael i američke baze na većem delu Bliskog istoka. Mohebi nije rekao da li Teheran ima rakete koje lete dalje. Poručio je samo da sposobnosti treba pokazati u praksi, a ne u izjavama. Prema podacima agencije AP, nije poznato da Iran raspolaže raketama dužeg dometa.
Isti dan je Ali Bilali, savetnik komandanta vazduhoplovno-svemirskih snaga Garde, izjavio da iranske rakete imaju domet od oko 2.000 kilometara i da gađaju precizno. Dve izjave iz iste institucije u jednom danu ne govore isto, a Mohebi je odluku povezao s nedavnom porukom vrhovnog vođe da odgovor na svaku pretnju SAD ili Izraela neće imati geografske granice. Ime vođe se u izvorima razlikuje: Iran International navodi Modžtabu Hamneija, a AP, u tekstu koji je preneo KSAT, Modžtabu Homeinija.
Mohebi je dodao i istorijsku pozadinu. Po njegovim rečima, pokojni vrhovni vođa Ali Hamnei je u nekim periodima naređivao da se domet raketa ne povećava, a u drugim je povećanje dozvoljavao. Tvrdi i da je Garda tokom ratova s Izraelom i SAD premestila proizvodnju raketa i dronova pod zemlju, pa proizvodnja nije stala ni tokom bombardovanja. Poručio je i ovo:
„Svaka tačka iz koje osetimo ozbiljnu pretnju našoj zemlji može postati naša meta.”
Zašto se pitanje dometa vraća na sto
Američki zvaničnici tvrde da bi se tehnologija iz iranskog svemirskog programa mogla preusmeriti na izradu interkontinentalnih balističkih raketa. U martu su američki i britanski zvaničnici saopštili da su dve balističke rakete ispaljene ka Dijego Garsiji, bazi u Indijskom okeanu udaljenoj od Irana skoro 4.000 kilometara. Britanski ministar odbrane Džon Hili rekao je da je jedna pala pre cilja, a druga oborena. Iran je odbacio odgovornost.
Task Force Iron Gate: blokada ide na kopno
Istog dana Centralna komanda SAD (CENTCOM) osnovala je Task Force Iron Gate, jedinicu s oko 20 civilnih i vojnih lica i sedištem u Tampi na Floridi. Zadatak joj je da spreči prelazak naprednog oružja, robe pod sankcijama, tehnologije dvostruke namene i nezakonitih prihoda preko iranskih kopnenih granica i Kaspijskog jezera. Komandant CENTCOM-a admiral Bred Kuper poručio je u saopštenju:
„Osnivanje Task Force Iron Gate učvršćuje uspeh naše čvrste blokade Irana na moru.”
Iz saopštenja nije jasno kako će jedinica raditi i da li će koristiti vojnu silu. Pomorska blokada je, prema podacima SAD, do kraja oktobra preusmerila 144 trgovačka broda. U subotu su američke snage preciznom municijom onesposobile teretni brod M/V Huda pod zastavom Sent Kitsa u Omanskom zalivu: posada je, posle posete iranskoj luci, više puta ignorisala upozorenja blokade.
Šta se još dešavalo u Ormuskom moreuzu
Iranska vojska je u subotu uveče navela da su dva tankera u tom području naišla na mine i zapalila se. Iranski državni mediji javili su i o dve eksplozije na ostrvu Kešm, kao i o nekoliko eksplozija u luci Jask. Šta ih je izazvalo, nije bilo odmah poznato, a CENTCOM nije odmah odgovorio na upit agencije AP. O udarima na Kešm i tankeru u plamenu kod Ormuza pisali smo ranije; ovo su nove odluke obe strane.
Predsednik Donald Tramp rekao je u petak da su američke snage izvele nove ograničene udare na iranski sistem protivvazdušne odbrane, što je novinarima opisao kao „manju” akciju. Istog dana razgovarao je s katarskim emirom o posredovanju. Prema pisanju AP, Iran razmatra katarske predloge koji se tiču nuklearnog programa, ali zvaničnici navode da Teheran ne želi da pregovara o atomskim aktivnostima dok SAD ne ispune nekoliko uslova.
