Nobelovac Džon Džamper napušta DeepMind i ide u Anthropic

Šta vredi jedan Nobelovac za kompaniju koja pravi veštačku inteligenciju? Dovoljno da njegov odlazak bude vest dana u celoj industriji. Džon Džamper, čovek koji je sa AlphaFold-om naučio mašine da predvidaju kako se proteini savijaju, objavio je 19. juna na mreži X da napušta Google DeepMind. Posle skoro devet godina.

Džamper nije bilo ko. Nobelovu nagradu za hemiju podelio je 2024. godine sa Demisom Hasabisom, šefom DeepMind-a, upravo za AlphaFold2, sistem koji predvida trodimenzionalnu strukturu proteina. To je problem na kome je nauka mučila decenijama, a koji je njihov model rešio do mere koja je promenila način rada biologa širom sveta. Sada taj isti čovek pakuje kofere i prelazi kod direktnog rivala, u Anthropic.

Zašto baš sada i zašto Anthropic?

Džamper je rekao da će se prvo odmoriti, pa tek onda početi novi posao. Konkretna uloga još nije objavljena, ali pravac jeste jasan. Anthropic poslednjih meseci otvoreno gura ka primeni AI u biomedicini i računarskoj biologiji. Nedavno su kupili biotech startap Coefficient Bio za 400 miliona dolara. Ako tražite najbolju moguću osobu da povedete taj smer, teško da postoji jača referenca od čoveka koji je za predvidanje proteina dobio Nobela.

Za Anthropic je ovo više od dobrog zaposlenja. To je signal. Kompanija koja je dosad bila poznata po jezičkom modelu Claude jasno poručuje da želi mesto za stolom tamo gde se AI sreće sa naukom o životu. A nauka o životu je upravo polje gde se AI najteže dokazuje, ali gde su rezultati merljivi i, kad uspeju, ogromni.

Šta ovo znači za Google?

Loše vesti retko dolaze same. Džamperov odlazak usledio je samo dan posle prelaska Noama Šazira, suvodje Gemini tima, iz Google-a u OpenAI. Dva imena ovog kalibra za 48 sati nije slučajnost koju kompanija može da odmahne rukom. To je ozbiljan gubitak kadrova, i to baš u trenutku kada se trka oko najboljih AI istraživača vodi grublje nego ikad.

Google DeepMind i dalje ima Hasabisa, i dalje ima resurse i jednu od najjačih istraživačkih ekipa na svetu. Niko ne tvrdi da kompanija pada. Ali u industriji u kojoj se vrednost meri imenima u zgradi, gubitak nobelovca i suvodje Gemini-ja u istoj nedelji boli. Talenat u AI je danas najtraženija roba, skuplja od računarske snage, jer računare možete da kupite, a Džona Džampera ne možete.

Ono što ostaje otvoreno jeste da li je ovo početak šireg pomeranja. Kada najodlikovaniji naučnik u oblasti bira manjeg, agresivnijeg igrača umesto giganta, vredi se zapitati šta on vidi da mi još ne vidimo. Da li je veliki novac kod giganta prestao da bude dovoljan razlog da ostanete, ako negde drugde dobijate slobodu da gradite od nule?