Meta udvostručuje AI centar u Luizijani: ulaganje preko 50 milijardi

Kompanija Meta objavila je da više nego udvostručuje planirani kapacitet svog centra za veštačku inteligenciju Hyperion u Ričland Perišu u Luizijani, sa ranije predviđenih 2 na 5 gigavata. Uz to je i ukupno najavljeno ulaganje poraslo, sa oko 27 milijardi na iznos koji premašuje 50 milijardi dolara. Reč je o jednom od najvećih pojedinačnih ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju do sada.

Hyperion nije klasičan centar podataka. Superklaster te vrste okuplja veliki broj grafičkih procesora i specijalizovanog hardvera projektovanog za obučavanje i pokretanje velikih AI modela. Ključno ograničenje takvih objekata više nije prostor, već električna energija: pet gigavata je red veličine snage kojom se obično opisuju velike elektrane, a ne pojedinačne poslovne zgrade.

Zašto je energija postala glavno merilo AI trke?

Kada se kapacitet data centra izražava u gigavatima umesto u broju servera ili kvadratnim metrima, to govori koliko se težište pomerilo ka potrošnji struje. Prema podacima koje je iznela kompanija, kompleks će se prostirati na skoro 10 miliona kvadratnih stopa, a procenjuje se da bi snaga koju zahteva bila uporediva sa potrošnjom oko četiri miliona prosečnih domaćinstava. Tu procenu treba uzeti kao grubu ilustraciju razmere, a ne kao precizan podatak.

Meta je najavila i ulaganje veće od milijardu dolara u lokalnu infrastrukturu, uključujući puteve, vodovod i sisteme za otpadne vode u okruženju budućeg centra. Takva ulaganja pokazuju da izgradnja objekata ovih razmera nije samo tehnološki, već i energetski i komunalni poduhvat, koji zahteva usklađivanje sa lokalnom mrežom i zajednicom.

Kompanija je saopštila da planira da tokom ove decenije obezbedi znatno veće AI kapacitete, iako precizni rasporedi za pojedine faze izgradnje ostaju otvoreni. Vredi imati na umu da najavljeni brojevi opisuju plan, a ne završeno stanje: rok za puni kapacitet od pet gigavata za sada nije konkretizovan, pa je otvoreno pitanje kada će i u kojoj meri projekat biti realizovan.

Sopstveni čipovi kao pokušaj smanjenja zavisnosti

Uz širenje fizičke infrastrukture, Meta razvija i sopstvene čipove za veštačku inteligenciju. Cilj je da se smanji oslanjanje na spoljne dobavljače, pre svega Nvidiju i AMD, čiji su akceleratori postali usko grlo i po ceni i po dostupnosti za sve velike kompanije koje ulažu u AI.

Sopstveni čip, ako se dokaže u praksi, kompaniji daje veću kontrolu nad troškovima i nad time koliko brzo može da širi kapacitete. To ne znači da će Meta prestati da kupuje hardver od postojećih proizvođača, niti da su njeni čipovi već zamena za vodeće akceleratore. Reč je o strategiji diversifikacije, čiji se rezultati mere godinama, a ne mesecima.

Ono što ovaj potez ne govori jeste da li će ovako veliki kapaciteti biti i ekonomski opravdani. Objave o gigavatima i milijardama opisuju nameru i obim ulaganja, ali ne i povraćaj koji se od njih očekuje niti energetsku održivost u dužem roku. Da li trka za sve većim AI centrima donosi srazmernu korist, ili je reč o skupom nadmetanju u kapacitetu čiji ishod tek treba da se vidi?