Lanset: 17 pretnji zdravlju, na vrhu nuklearni rat i AI

Komisija časopisa Lanset za globalne pretnje zdravlju u 21. veku popisala je 17 najvećih opasnosti po zdravlje ljudi do 2100. godine, a na vrhu liste su zlonamerna upotreba veštačke inteligencije i nuklearni sukob. Nalazi se danas, 11. oktobra, predstavljaju na Svetskom samitu o zdravlju u Berlinu, na sesiji zakazanoj od 14.00 do 15.30 časova.

Reč je o modelskoj proceni, ne o prognozi. Autori sami naglašavaju da je verovatnoća najgorih scenarija mala, ali da bi njihove posledice bile sudbonosne.

Kako je Lansetova komisija sastavila listu?

Komisija je modelovala koliko bi godina života provedenih u dobrom zdravlju moglo da bude izgubljeno zbog bolesti, invaliditeta ili prerane smrti izazvanih svakom pretnjom, polazeći od sadašnjih trendova. Mera se zove godine života korigovane u odnosu na invaliditet, a u stručnoj literaturi je poznata po skraćenici DALY. Za svaku pretnju poređeni su uverljivo najbolji i uverljivo najgori scenario od 2025. do 2100. godine, a razlika među njima pokazuje koliko je u igri.

Pretnja nije mogla da uđe na listu samo zato što je velika. Morala su da postoje i moguća rešenja za njeno ublažavanje. Pretnje su složene u piramidu od tri nivoa: one koje mogu dovesti do izumiranja čovečanstva do 2100, velike katastrofalne pretnje od kojih svaka nosi više od milijardu izgubljenih godina zdravog života, i širi krug rizika.

Komisiju, prema RTS-u, čini 35 stručnjaka. Rad je trajao oko tri godine, a procena će se ažurirati svake godine, uz nove podatke i opasnosti koje se u međuvremenu pojave.

Šta stoji na vrhu liste?

Na prvom nivou su dve pretnje. Komisija u izveštaju navodi:

„Zlonamerna upotreba veštačke inteligencije, uključujući stvaranje biološkog oružja, kao i nuklearni sukob koji bi mogao da izazove nuklearnu glad, nose rizik od izumiranja čovečanstva u narednih 75 godina.“

Kod nuklearnog sukoba mehanizam je, kako ga opisuju autori, sledeći: dovoljno čestica moglo bi da dospe u gornje slojeve atmosfere, blokira sunčevu svetlost i izazove glad širom sveta. Drugi scenario podrazumeva biološko oružje stvoreno uz pomoć veštačke inteligencije. Uredništvo časopisa Lanset u uvodniku objavljenom uz izveštaj upozorava: „Ukoliko bi se ostvarile, razmere štete bile bi tolike da bi čovečanstvo doživelo apokalipsu.“

U kategoriju velikih katastrofalnih pretnji, prema RTS-u, svrstani su:

• zagađenje vazduha
• antimikrobna rezistencija
• neuhranjenost dece
• klimatski slom

Na listi su i konvencionalni oružani sukobi, smanjenje međunarodne pomoći, prekomerna konzumacija alkohola, visok krvni pritisak, nejednakost u prihodima, nizak nivo obrazovanja, prirodno nastale pandemije, gojaznost, narušeno mentalno zdravlje, pušenje i nezdravo starenje.

Šta pokazuju brojke o klimi i međunarodnoj pomoći?

Prema izveštaju, ograničavanje globalnog zagrevanja na oko 1,8 stepeni Celzijusa, umesto 4,4 stepena, moglo bi da spreči gubitak 1,89 milijardi godina zdravog života.

Slom ili drastično smanjenje međunarodne zdravstvene pomoći značilo bi gubitak do 1,5 milijardi godina života korigovanih u odnosu na invaliditet do 2100. Skoro 70 odsto tog gubitka palo bi na podsaharsku Afriku, region koji je ujedno među najteže pogođenima neuhranjenošću dece. Mnoge zemlje među najvećim donatorima, uključujući Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, tokom protekle godine najavile su značajno smanjenje izdvajanja za pomoć.

Slika se razlikuje od regiona do regiona. U delovima sveta sa višim prihodima dominiraju nezarazne bolesti, poput gojaznosti, i narušeno mentalno zdravlje, dok je u siromašnijim delovima gubitak zdravih godina života u većoj meri povezan sa problemima kao što je nizak nivo obrazovanja.

Šta poručuju autori izveštaja?

Programom samita Natalija Kanem, bivša izvršna direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija, vodi se kao kopredsedavajuća komisije, dok RTS kao kopredsedavajućeg navodi Kristofera Mareja, direktora Instituta za merenje i procenu zdravlja (IHME). Među govornicima su i Ibrahim Abubakar sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Ričard Horton, glavni urednik Lanseta, Sali Dejvis, britanska izaslanica za otpornost na antibiotike, Hulio Frenk i bivši italijanski premijer Mario Monti.

Marej je poručio: „Odluke koje lideri donose danas oblikovaće zdravlje i dobrobit sledeće generacije.“ Stručnjaci, prema RTS-u, ističu da su sve pretnje međusobno povezane i da im se mora pristupiti istovremeno, ali da za svaku postoji „realan način delovanja“. Među predloženim merama su ulaganja u tehnološke inovacije i jačanje zdravstvenih sistema.

Abubakar je objasnio kako komisija gleda na svoj posao:

„Ne polazimo od stava: ‚Pogledajte, želimo da vas uplašimo, postoji toliko i toliko pretnji čovečanstvu.‘ Polazimo od pretpostavke da se donosioci političkih odluka danas, bilo na nivou međunarodnih institucija ili na nacionalnom nivou, mogu suočiti sa ovim pretnjama. Važno je da razumeju i koliki uticaj mogu da ostvare ako preduzmu odgovarajuće mere.“

Marej je dodao koliko se slika proširila otkad je rad počeo:

„Pre tri godine, kada smo započeli ovaj proces, mislili smo da postoje tri velike pretnje: sukobi, klimatske promene i pandemije. Sada znamo da postoji mnogo veći broj pretnji o kojima moramo da brinemo. Vlade zaista moraju da izdvoje novac i angažuju ljude koji će se baviti predviđanjem, sprečavanjem i pripremom za ovaj raznovrsniji skup pretnji.“

Obe Marejeve izjave su u prevodu koji je objavio RTS.

Šta ova procena ne dokazuje?

Lista nije poredak svega što ugrožava zdravlje, nego poredak pretnji za koje postoji i moguće rešenje. Brojke o izgubljenim godinama života su razlika između najboljeg i najgoreg scenarija, dakle merilo onoga što je u igri, a ne predviđanje onoga što će se dogoditi. Za izumiranje autori sami kažu da je verovatnoća mala. Redakcija u trenutku objave nije imala uvid u pun tekst izveštaja, pa se brojke u ovom tekstu oslanjaju na ono što je javno preneo RTS i na program samita. Sesija u Berlinu tek sledi, a ono što na njoj bude izrečeno dopuniće ovu sliku.