Krasnić osuđen na 15 godina za ratni zločin u Belom Polju kod Peći

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 26. februara prvostepenu presudu kojom je Đeljoš Krasnić, bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova, proglašen krivim za ubistvo tri i ranjavanje jednog civila srpske nacionalnosti 19. juna 1999. godine u selu Belo Polje kod Peći, i osuđen na kaznu zatvora od petnaest godina, navodi izveštaj Fonda za humanitarno pravo.

Krasniću je sudilo u odsustvu, jer se pred organima Republike Srbije ne nalazi. Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije podiglo je optužnicu protiv njega 2021. godine, a postupak je tokom 2024. ušao u dokazni deo. Sudsko veće je zaključilo da je krivica utvrđena na osnovu iskaza zaštićenih svedoka i materijalnih dokaza prikupljenih u istražnom postupku.

Po podacima Fonda za humanitarno pravo, koji prati ovaj postupak, ovo je jedna od osam prvostepenih presuda koje je Viši sud u Beogradu doneo u predmetima ratnih zločina tokom 2025. godine, uključujući jednu na osnovu sporazuma o priznanju krivice. Apelacioni sud je u istom periodu doneo šest odluka po žalbama u predmetima ratnih zločina.

Žalbu na presudu, prema Zakoniku o krivičnom postupku, mogu izjaviti tužilaštvo i okrivljeni, odnosno njegov branilac po službenoj dužnosti, u roku od petnaest dana od dostavljanja pismenog otpravka. O žalbi odlučuje Apelacioni sud u Beogradu. Branilac postavljen po službenoj dužnosti najavio je da će ulagati žalbu, navodi Fond za humanitarno pravo.

Sudski postupci za ratne zločine pred Višim sudom u Beogradu, prema podacima Humanitarnog prava, suočavaju se sa sistemskim teškoćama. Od 107 zakazanih ročišta u 2025. godini, održano je svega 66. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je tokom prošle godine pet optužnica protiv pet lica, od kojih su četiri potvrđene od strane suda.

Slučaj Belo Polje deo je šireg krivičnog gonjenja koje se odnosi na zločine počinjene u zonama odgovornosti pojedinih jedinica OVK na Kosovu i Metohiji tokom oružanog sukoba 1998. i 1999. Tužilaštvo navodi da je oštećenih više od trideset, ali su zbog procesnih razloga predmeti razdvojeni.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović ocenila je u izjavi za list Danas da presuda predstavlja procesni napredak, ali da je broj još uvek mali u odnosu na broj evidentiranih zločina. Pretežno suđenje u odsustvu, dodala je, smanjuje praktičnu vrednost presuda, jer izvršenje kazne zavisi od ekstradicije.

Sledeći procesni korak je dostavljanje pismenog otpravka presude. Apelacioni sud u Beogradu, ako se žalba podnese, treba da donese odluku u zakonom predviđenom roku, koji je u krivičnim predmetima u proseku između šest meseci i godinu dana.