Mali Škole: tužilac traži doživotnu, presuda 7. jula
Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo doživotni zatvor za dvojicu glavnih optuženih za likvidaciju Zorana Uskokovića Mlađeg, a presuda je zakazana za 7. jul.
- Presuda za ubistvo Zorana Uskokovića Mlađeg zakazana je za 7. jul.
- Tužilac u završnoj reči traži doživotni zatvor za dvojicu glavnih optuženih.
- Žrtva je ubijena 29. januara 2021. u Rakovici, sa dva metka.
- Odbrana traži oslobađajuću presudu i osporava Skaj prepiske kao dokaz.
Suđenje za likvidaciju Zorana Uskokovića Mlađeg, poznatijeg kao Mali Škole, ušlo je u završnu fazu. Posle iznetih završnih reči, Specijalni sud u Beogradu zakazao je izricanje presude za 7. jul. Tužilaštvo je zatražilo najtežu kaznu za dvojicu optuženih, dok odbrana insistira na oslobađajućoj presudi.
Prema optužnici, optuženi se terete da su delovali kao organizovana kriminalna grupa, formirana radi teškog ubistva iz bezobzirne osvete. Tužilac je u završnoj reči predložio doživotni zatvor za dvojicu optuženih, označene inicijalima N. Z., koji se tereti kao organizator, i M. K. Za ostale optužene tužilaštvo je predložilo zatvorske kazne u skladu sa pojedinačnom ulogom u događaju.
Kako je izvršeno ubistvo Malog Školeta?
Zoran Uskoković Mlađi ubijen je 29. januara 2021. godine u Rakovici. Pogođen je sa dva metka, u glavu i vrat, a prema navodima istrage, ubica je bio prerušen u starca i satima čekao žrtvu pre nego što je pucao. Način na koji je napad izveden tužilaštvo koristi kao ključni argument da je reč o planiranom i organizovanom zločinu, a ne o naglom nasilju.
Slučaj ima i raniju pozadinu. Žrtva je bila sin Zorana Uskokovića, koji je ubijen 2000. godine na Vidikovcu. Time se ubistvo Malog Školeta uklapa u niz obračuna koji godinama unazad opterećuju beogradsku kriminalnu scenu, a koji su predmet više odvojenih postupaka pred pravosuđem.
Šta odbrana osporava pred presudu?
Težište odbrane je dokazni materijal. Branioci tvrde da izvedeni dokazi ne potvrđuju navode optužnice i da nije utvrđeno postojanje zajedničkog umišljaja niti organizovane grupe. Posebno osporavaju korišćenje komunikacije sa kriptovane aplikacije Skaj.
Odbrana je istakla da izvedeni dokazi ne potvrđuju navode optužnice i da Skaj komunikacija ne može biti upotrebljena kao dokaz. Pitanje dopustivosti Skaj prepiski poslednjih godina prati niz postupaka za organizovani kriminal u Srbiji, jer se na njima često zasniva najveći deo optužnice. Ako sud prihvati taj prigovor, dokazna konstrukcija tužilaštva značajno slabi. Ako ga odbije, otvara se put ka osuđujućoj presudi koja može ići do doživotne kazne.
Do 7. jula sud će morati da odluči o dve suštinski suprotstavljene verzije, planiranom obračunu organizovane grupe ili nedovoljno potkrepljenoj optužnici. Mislite li da Skaj prepiske treba da budu dokaz pred sudom?
