Lalić o Miljkoviću: „Poludeću, samo s leševima blejim”

Svedok-saradnik Srđan Lalić nastavio je u sredu svedočenje pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, u postupku koji se vodi protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostalih okrivljenih. Pretres je bio posvećen dvema stvarima: snimcima iz tajne prostorije otkrivene u kući u Ritopeku i elektronskoj komunikaciji koju je tužilaštvo uvelo u dokazni materijal.

Lalić je pred sudskim većem čitao prepisku za koju tvrdi da je vodio sa odbeglim Radojem Zvicerom. Prema njegovom iskazu, u toj komunikaciji dogovarani su transporti kamionima i razmenjivane su fotografije. Lalić je naveo da prepoznaje sadržaj poruka i da je komunikacija autentična, što je ključno pitanje za tužioca Sašu Ivanića, jer se na tim porukama dobrim delom gradi optužnica.

Najviše pažnje u sudnici izazvala je rečenica koju je Lalić pripisao Marku Miljkoviću: „Brate poludeću ovde, samo s leševima blejim.” Miljković je reagovao odmah i porekao da je tako nešto izgovorio ili napisao. Njegova odbrana ostaje na stanovištu da je iskaz svedoka-saradnika konstrukcija nastala u dogovoru sa tužilaštvom.

Zašto je iskaz svedoka-saradnika ovde toliko sporan?

Lalić je jedan od tri svedoka-saradnika u ovom postupku, uz Bojana Hrvatina i Nikolu Spasojevića. Sa Tužilaštvom za organizovani kriminal sklopio je sporazum o priznanju krivice po kojem mu je izrečena kazna od 18 godina zatvora. Taj sporazum je i pravni temelj njegovog statusa u sudnici i najčešća meta odbrane.

Advokat odbrane Dejan Lazarević i tokom ovog pretresa insistirao je na proveri doslednosti Lalićevog iskaza. Logika je poznata i legitimna: svedok koji je sopstvenu kaznu ugovorio ima interes da tužilačku verziju događaja potvrdi. Sud zato iskaz svedoka-saradnika ne uzima kao gotov dokaz, već ga proverava kroz materijal koji postoji nezavisno od njega, u ovom slučaju kroz snimke i elektronsku komunikaciju.

Tu je i razlog zbog kog je ovaj pretres važniji od uobičajenog nastavka svedočenja. Sud je pregledao snimke iz tajne prostorije koja je otkrivena u Ritopeku, mestu koje je u optužnici označeno kao centralno za deo krivičnih dela koja se grupi stavljaju na teret. Kada se video-materijal i prepiska poklope sa onim što svedok govori, iskaz dobija težinu. Kada se razilaze, gubi je.

Šta je predmet optužnice

Optužnica Tužilaštva za organizovani kriminal tereti Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ostale okrivljene za stvaranje kriminalne grupe, više teških ubistava, otmice i druga krivična dela. Postupak traje godinama, sa velikim brojem svedoka, obimnim veštačenjima i višemesečnim pauzama u dokaznom postupku.

Ni jedan od okrivljenih nije pravosnažno osuđen. Sve što je do sada izneto u sudnici, uključujući i današnji Lalićev iskaz, predstavlja dokaznu građu o kojoj će veće tek odlučivati. Poricanje Marka Miljkovića takođe je deo tog materijala i sud će ga vrednovati zajedno sa ostalim dokazima.

Suđenje se nastavlja, a Lalićevo ispitivanje još nije završeno. Odbrana je najavila dodatna pitanja o okolnostima pod kojima je sporazum sa tužilaštvom sklopljen i o tome kako je svedok došao do saznanja koja iznosi.

Koliko, po vašem mišljenju, iskaz svedoka-saradnika koji je sopstvenu kaznu ugovorio treba da vredi kada se sudi za najteža krivična dela?