Senjak: tužilaštvo proširilo istragu na 11 lica
Više javno tužilaštvo u Beogradu prvi put je iznelo rekonstrukciju ubistva Aleksandra Nešovića u restoranu na Senjaku i proširilo istragu na jedanaest osoba.
- Više javno tužilaštvo u Beogradu proširilo je 13. juna istragu u slučaju Senjak na 11 osoba.
- Tužilaštvo je prvi put iznelo rekonstrukciju kako je Aleksandar Nešović ubijen 12. maja i kako su uklanjani tragovi.
- Smenjeni načelnik beogradske policije Veselin Milić tereti se za svesno propuštanje da prijavi krivično delo, za šta je zaprećeno do pet godina zatvora.
- Telo je pronađeno 21. maja, zatrpano betonom u buradima kraj jezera.
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je 13. juna da je proširilo istragu za teško ubistvo izvršeno 12. maja 2026. godine u restoranu na Senjaku. Istragom je sada obuhvaćeno jedanaest osoba, a tužilaštvo je, posle prikupljanja materijalnih dokaza i saslušanja svedoka, prvi put javno iznelo rekonstrukciju samog događaja i načina na koji su uklanjani tragovi.
U središtu predmeta je ubistvo Aleksandra Nešovića, čiji je nestanak pokrenuo seriju istražnih radnji. Po navodima tužilaštva, telo je posle ubistva preneto do jezera i zatrpano betonom u buradima, a pronađeno je 21. maja 2026. godine. Tužilaštvo je u saopštenju navelo da postoji znatan interes javnosti za ovaj predmet, što je obrazloženje za detaljnije informisanje o toku istrage.
Šta tačno tužilaštvo stavlja na teret okrivljenima?
Za teško ubistvo u saizvršilaštvu terete se dvojica osumnjičenih. Jedan od njih je, po navodima tužilaštva, iz pištolja kalibra 9x19 milimetara ispalio neutvrđen broj hitaca. Treća osumnjičena, S. V, tereti se za teško ubistvo pomaganjem i za nedozvoljeno nošenje oružja. Važno je naglasiti da tužilaštvo u ovoj fazi iznosi sumnje, a ne utvrđenu krivicu, koju tek treba da potvrdi sud.
Protiv još osam lica određene su mere za prikupljanje dokaza zbog neprijavljivanja krivičnog dela ili pomoći učiniocu posle izvršenog dela. Time se krug istrage sa neposrednih izvršilaca proširio na širi lanac ljudi koji su, po sumnji tužilaštva, učestvovali u prikrivanju ubistva ili o njemu ćutali iako su imali saznanja.
Rekonstrukcija koju je tužilaštvo iznelo prvi put povezuje pojedinačne korake u jedinstvenu hronologiju, od čina ubistva 12. maja, preko skrivanja tela, do njegovog pronalaska 21. maja. Upravo taj sled radnji, prikupljanje dokaza i saslušanja svedoka, tužilaštvo navodi kao osnov za proširenje istrage.
Zašto je smena načelnika policije deo ovog predmeta?
Najosetljiviji deo proširene istrage tiče se smenjenog načelnika beogradske policije. Veselin Milić tereti se za svesno propuštanje da prijavi krivično delo, za šta je zaprećeno do pet godina zatvora. Reč je o teretu koji policijskog funkcionera dovodi u istu istragu sa licima osumnjičenim za samo ubistvo i za prikrivanje tragova.
Ovo proširenje predstavlja novi razvoj u odnosu na ranije faze postupka, u kojima se govorilo o produžetku pritvora i o odbacivanju dela prijave. Sada tužilaštvo prvi put nudi celovitu sliku događaja i imenuje sve nivoe odgovornosti koje istražuje, od izvršilaca, preko pomagača, do funkcionera koji se sumnjiči da je propustio da reaguje.
Postupak je u istražnoj fazi, što znači da konačna kvalifikacija dela i utvrđivanje krivice ostaju na sudu. Tužilaštvo je, kako je navelo, prikupljanjem materijalnih dokaza i saslušanjem svedoka došlo do osnova za proširenje kruga okrivljenih. Da li će sudski postupak potvrditi ovako postavljenu rekonstrukciju i lanac odgovornosti koji tužilaštvo opisuje?
