Viši sud produžio pritvor Veselinu Miliću 30 dana

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu doneo je 12. juna odluku kojom se pritvor bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću produžava za maksimalnih trideset dana. Rešenje je usledilo dan posle predloga tužilaštva, a istom odlukom pritvor je produžen i šestorici osumnjičenih u istrazi ubistva u restoranu na Senjaku. Milić se tereti za neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca u vezi sa smrću Aleksandra Nešovića.

Sud je kao osnov za produženje naveo opasnost od uticaja na dokaze. U obrazloženju rešenja stoji da postoje posebne okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela. To je, prema važećem zakonu, jedan od osnova koji sudu dozvoljava da osumnjičenog zadrži u pritvoru i pre podizanja optužnice.

Šta tačno tereti bivšeg načelnika

Krivična prijava protiv Milića prvobitno je obuhvatala i teži osnov, pomoć učiniocu posle izvršenog dela. Taj deo prijave ranije je odbačen zbog nedostatka dokaza, pa ostaje kvalifikacija neprijavljivanja krivičnog dela i učinioca. Reč je o delu koje se tereti onome ko je imao saznanja o izvršenom događaju i njegovom učiniocu, a to nije prijavio nadležnim organima.

Važno je napomenuti da tužilaštvo u ovoj fazi nije potvrdilo krivicu nijednog od osumnjičenih. Pritvor nije kazna, već procesna mera koja služi da se obezbedi neometano vođenje istrage. Sve dok se ne podigne i potvrdi optužnica, a potom dođe do pravosnažne presude, na okrivljenima ostaje pretpostavka nevinosti. Imena ostalih šestoro osumnjičenih, kao i žrtve, u ovoj fazi vode se po inicijalima, jer nije reč o javnim funkcionerima.

Slučaj se odnosi na smrt koja se dogodila u restoranu na beogradskom Senjaku, a istraga je od početka privukla pažnju zbog profila lica koja se u njoj pominju. Milić je do hapšenja bio jedan od najistaknutijih oficira beogradske policije, što njegovom pojavljivanju u ovom predmetu daje dodatnu težinu u javnosti.

Koje korake odbrana sada ima na raspolaganju

Odluka suda nije konačna. Odbrana ima pravo da u roku od tri dana izjavi žalbu krivičnom veću Višeg suda, koje potom odlučuje o njenoj osnovanosti. Ukoliko veće potvrdi rešenje, pritvor teče do isteka određenih trideset dana, posle čega sud ponovo preispituje da li i dalje postoje zakonski razlozi za njegovo produženje.

Tridesetodnevni rok je maksimum koji zakon dozvoljava u ovoj fazi postupka za pojedinačno produženje. To znači da će se pitanje pritvora, ukoliko istraga potraje, vraćati pred sud u redovnim intervalima. Svako novo produženje mora biti posebno obrazloženo, a sud je dužan da ceni da li mera i dalje služi svrsi zbog koje je određena.

Tok istrage pokazaće da li će protiv Milića i ostalih osumnjičenih biti podignuta optužnica i u kom obimu. Za sada javnost ima samo procesni okvir, dok suštinski deo predmeta ostaje u rukama tužilaštva. Koliko će ovaj slučaj otkriti o odnosima koji su do njega doveli, videćemo tek kada istraga bude privedena kraju. Kako vi tumačite odluku suda da pritvor produži na pun zakonski rok?