Uhapšena Beograđanka: iz budžeta Jagodine uzela milion namenjen deci
MUP je saopštio da je uhapšena Beograđanka (40) osumnjičena da je prevarom u službi iz budžeta grada Jagodine pribavila više od 1,28 miliona dinara namenjenih ugroženoj deci.
- MUP je 24. juna uhapsio Beograđanku (40) osumnjičenu za prevaru u službi.
- Oštetila je budžet grada Jagodine za 1.280.000 dinara.
- Novac je bio namenjen programima podrške socijalno ugroženoj deci i njihovim porodicama.
- Sumnja se da je od aprila do decembra 2021. podnosila lažne fakture i falsifikovane autorske ugovore.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u Beogradu uhapšena žena rođena 1986. godine. Tereti se za krivično delo prevara u službi. Inspektorka joj je lisice stavila u stanu, a deo te akcije zabeležen je snimkom koji je objavljen.
Po navodima policije, osumnjičena je oštetila budžet grada Jagodine za 1.280.000 dinara. Reč je o sredstvima koja nisu bila obična budžetska stavka. Novac je bio namenjen programima od javnog interesa, pre svega podršci socijalno ugroženoj deci i njihovim porodicama.
Sumnja se da je u periodu od aprila do decembra 2021. godine podnosila lažne fakture i falsifikovane autorske ugovore. Na taj način je, kako navodi policija, ceo iznos zadržala za sebe. Krivica nije pravosnažno utvrđena i osumnjičena uživa pretpostavku nevinosti dok se postupak ne okonča.
Šta tačno tereti osumnjičenu?
Prevara u službi je krivično delo koje se razlikuje od obične prevare. Ono podrazumeva da je učinilac iskoristio službeni položaj ili ovlašćenje. U ovom slučaju, sumnja se da je dokumentacija bila ključno oruđe. Lažne fakture i falsifikovani autorski ugovori, prema navodima policije, služili su da se sredstva izvuku kroz naizgled uredan papirni trag.
Iznos od 1,28 miliona dinara nije najveća suma koja se pojavljuje u sličnim slučajevima. Ono što ovaj predmet izdvaja jeste namena novca. Sredstva za decu iz socijalno ugroženih porodica spadaju u najosetljiviju kategoriju javnih rashoda. Svaki dinar koji se tu izgubi ne pogađa apstraktnu državnu kasu, već konkretne porodice kojima je pomoć bila obećana.
Period na koji se sumnja proteže se kroz veći deo 2021. godine. To znači da, ako se navodi potvrde, nije reč o jednom potezu, već o nizu radnji ponovljenih kroz mesece. Tužilaštvo će morati da utvrdi tačan mehanizam i da svaku spornu isplatu poveže sa konkretnom ispravom.
Kako teče dalji postupak?
Osumnjičenoj je određeno zadržavanje do 48 sati. Posle toga sledi privođenje Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, uz krivičnu prijavu. Tužilaštvo će odlučiti da li će predložiti meru pritvora ili neku blažu meru i da li će zatražiti dodatno veštačenje dokumentacije.
Naredni korak je provera celokupnog papirnog traga. Veštačenje fakture i autorskih ugovora pokazaće da li su isprave zaista falsifikovane i ko ih je potpisao. Tek nakon optužnice i suđenja sud će moći da utvrdi da li je delo izvršeno i u kojoj meri.
Slučajevi u kojima se javni novac za najugroženije završi u privatnom džepu uvek otvaraju isto pitanje. Ko je bio dužan da kontroliše te isplate dok su se, prema sumnji, ponavljale mesecima? Kakvu kontrolu trošenja sredstava za ugroženu decu očekujete od lokalnih budžeta?
