Pretnje Stefanoviću i Vujiću: nalog za hapšenje autora

Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu naložilo je policiji da pronađe i uhapsi autore spornih objava na mreži X. Te objave sadržale su pretnje smrću upućene glavnom javnom tužiocu Nenadu Stefanoviću i ministru pravde Nenadu Vujiću. Nalog je izdat posle serije poruka koje su se pojavile na toj društvenoj mreži.

Prema navodima tužilaštva, poruke su sadržale reči o vešanju na Terazijama i o streljačkom stroju. Reč je o direktnim pretnjama po život dvojice nosilaca pravosudnih funkcija. Tužilaštvo takve objave tretira kao krivično delo, a ne kao izraz mišljenja.

Šta je prethodilo pretnjama?

Pretnje su usledile posle medijskog teksta koji je kritikovao postupanje u jednom visokoprofilnom predmetu za ubistvo. Tekst je, prema oceni pravosudnog izvora, neosnovano sugerisao da je u tom predmetu postupano nezakonito. Isti izvor navodi da je istraga vođena efikasno i u okviru zakona.

Iz pravosuđa poručuju da javna kritika rada tužilaštva jeste legitimna. Građani imaju pravo da preispituju odluke institucija. Pretnja smrću, međutim, prelazi granicu slobode govora i ulazi u zonu krivične odgovornosti.

Ovakvi slučajevi nisu novost za srpsko pravosuđe. Nosioci tužilačkih i sudijskih funkcija povremeno prijavljuju pretnje zbog predmeta na kojima rade. Svaka takva prijava vodi u pretkrivični postupak i proveru porekla objave.

Kako pravosuđe reaguje na pretnje preko mreža?

Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal osnovano je upravo za dela počinjena putem interneta. Ono ima ovlašćenja da traži podatke o korisnicima naloga i o IP adresama. Policija sada radi na identifikaciji lica koja stoje iza spornih profila.

Krivični zakonik pretnju napadom na život državnog funkcionera tretira kao teže delo. Zaprećena kazna je viša kada je pretnja upućena zbog vršenja službene dužnosti. Autori objava, ako budu pronađeni, mogu odgovarati za ugrožavanje sigurnosti.

U ovom trenutku niko nije uhapšen. Identitet autora spornih objava nije zvanično potvrđen. Krivica se ne može smatrati utvrđenom dok postupak ne bude okončan pravosnažnom odlukom.

Slučaj otvara širu temu o granici između kritike i pretnje na društvenim mrežama. Anonimnost naloga kod mnogih korisnika stvara utisak nekažnjivosti. Digitalni trag, ipak, ostaje i posle brisanja objave, a upravo on je osnov za dalje postupanje.

Gde je, po vašem mišljenju, granica između oštre kritike pravosuđa i pretnje koja zaslužuje krivični progon?