Pretili predsedniku i novinaru: privedeni u Kragujevcu i Šapcu

Dvojica muškaraca privedena su i saslušana u ponedeljak, 27. jula, zbog pretnji koje su, prema navodima istrage, uputili preko društvenih mreža. Jedan od njih, S.S. iz Kragujevca, tereti se za pretnje po život predsednika Srbije. Drugi, M.F. iz Šapca, osumnjičen je za pretnje upućene novinaru. Oba postupka vodi Posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Osumnjičeni su nakon hapšenja privedeni na saslušanje, a tužilaštvo je potom sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu predložilo određivanje pritvora. O tom predlogu odlučuje sud, i do te odluke krivica nije utvrđena. Obojica se u ovoj fazi vode kao osumnjičeni.

Šta se tereti osumnjičenima

Prema navodima iz istrage, S.S. je na profilu na društvenoj mreži objavio sadržaj koji je protumačen kao pretnja po život predsednika Srbije. On je tokom saslušanja iskoristio zakonsko pravo da se brani ćutanjem, pa nije davao iskaz.

M.F. iz Šapca osumnjičen je da je preko iste vrste platforme uputio pretnje usmerene na novinara, tačnije na člana njegove porodice. Za razliku od prvog osumnjičenog, on je tužiocu izneo odbranu.

Činjenica da su oba slučaja završila pred istim tužilaštvom, i to Posebnim odeljenjem za visokotehnološki kriminal, nije slučajna. Pretnje objavljene na internetu ostavljaju digitalni trag koji se relativno lako veže za konkretan nalog i uređaj, pa se ovakvi postupci sve češće vode kao dela izvršena u onlajn prostoru. To ne menja pravnu kvalifikaciju: pretnja upućena preko tastature tretira se kao i svaka druga.

Zašto su pretnje krivično delo bez obzira na metu?

Krivično zakonodavstvo pretnju po život i telo prepoznaje kao delo bez obzira na to kome je upućena. Meta može biti državni funkcioner, novinar, komšija ili potpuni stranac, a težina dela procenjuje se prema ozbiljnosti i uverljivosti same pretnje, ne prema tome ko je na meti.

U slučaju predsednika države i novinara ipak postoji dodatni sloj. Pretnje javnim funkcionerima tiču se bezbednosti institucija, dok pretnje novinarima direktno pogađaju slobodu medija i pravo javnosti da bude informisana. I domaći i međunarodni okviri godinama upozoravaju da zastrašivanje novinara ne pogađa samo pojedinca, već i posao koji obavlja. Zbog toga se ovakvi slučajevi tretiraju ozbiljno, bez obzira na to da li je pretnja izrečena javno ili u privatnoj poruci.

Ono što ostaje isto u oba slučaja jeste da će sud, a ne tužilaštvo, odlučiti o pritvoru i kasnije o eventualnoj odgovornosti. Predlog za pritvor je procesna mera, najčešće obrazložena rizikom od uticaja na dokaze, bekstva ili ponavljanja dela, i sam po sebi nije dokaz krivice.

Za oba postupka sada je ključno šta će pokazati veštačenje digitalnih tragova i kako će sud oceniti navodne pretnje. Da li pretnja na društvenoj mreži treba da nosi istu težinu kao i ona izgovorena uživo?