Zviceru maksimalnih 40 godina zatvora u Podgorici

Viši sud u Podgorici izrekao je prvostepenu presudu u predmetu ubistva Milana Ljepoja. Radoje Zvicer, dugogodišnji vođa kavačkog klana, osuđen je na maksimalnih 40 godina zatvora. Sud je istovremeno osudio i grupu njegovih saradnika, čije kazne zajedno prelaze sto godina.

Zvicer se i dalje vodi kao odbegli. Presuda mu je izrečena u odsustvu, jer se već godinama krije od pravosuđa. Tereti se kao organizator kriminalne grupe koja je, prema optužnici, stajala iza više teških krivičnih dela u regionu.

Ko je sve osuđen i na koliko godina

Uz Zvicera, sud je osudio i nekoliko njegovih bliskih saradnika. Bivši operativac Agencije za nacionalnu bezbednost Petar Lazović dobio je 20 godina zatvora. Ljubo Milović osuđen je na 19 godina.

Radovan Mujović i Radovan Pantović dobili su po 10 godina zatvora. Milan Vujotić osuđen je na 9, a Nikša Perović na 6 godina. Kada se saberu sve kazne, one prelaze sto godina zatvora.

Dokazna građa u ovom predmetu velikim delom počiva na komunikaciji sa kriptovane platforme Skaj. Reč je o servisu koji su, prema navodima tužilaštva, pripadnici organizovanih grupa koristili u uverenju da je nedostupan istražiteljima. Dešifrovana prepiska poslednjih godina postala je ključan dokaz u nizu postupaka protiv organizovanog kriminala širom Balkana i Evrope.

Predmet je vezan za ubistvo Milana Ljepoja. Tužilaštvo je vođi klana i saradnicima stavilo na teret organizovanje i izvršenje tog zločina, uz niz pratećih krivičnih dela. Sud je, presuđujući u prvom stepenu, prihvatio veći deo optužnice.

Šta znači to što presuda nije pravosnažna?

Prvostepena presuda ne znači i konačan epilog. Krivica osuđenih nije pravosnažno utvrđena sve dok o predmetu ne odluči viša sudska instanca. Odbrana ima pravo na žalbu, a tužilaštvo takođe može osporiti pojedine delove odluke.

To praktično znači da će spis, po svemu sudeći, otići pred apelacioni sud. Tek posle te faze zna se da li kazne ostaju na snazi u izrečenom obimu ili se vraćaju na ponovno odlučivanje. Do tada izrečene godine zatvora imaju snagu prvostepene, ne i konačne odluke.

Za Zvicera se, bez obzira na presudu, i dalje traga. On kaznu ne izdržava jer je nedostupan pravosuđu. Njegovo eventualno hapšenje i izručenje bili bi uslov da izrečena kazna dobije stvarni sadržaj.

Slučaj je značajan i zbog metoda. Presuda pokazuje koliko su dešifrovane kriptovane poruke promenile način na koji se dokazuje pripadnost organizovanoj grupi. Ono što je nekada ostajalo u domenu indicija, sada se pred sudom pojavljuje kao pisani trag.

Ostaje pitanje koliko će prvostepena presuda opstati na apelacionom sudu i da li će Zvicer ikada zaista izdržavati izrečenu kaznu. Kako vi gledate na procese koji se vode i završavaju dok je glavni optuženi u bekstvu?