Krivična prijava protiv Jasmine Paunović i Dejana Lučića

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, 28. jula 2026. podneta je krivična prijava protiv tužiteljke u penziji Jasmine Paunović i Dejana Lučića, urednika i voditelja jutjub emisije. Osnov prijave je sumnja na izvršenje krivičnog dela rasne i druge diskriminacije.

Sumnja se da su 21. jula u emisiji grubo vređali, ponižavali i podsticali mržnju i diskriminaciju prema članovima Srpske napredne stranke, prema predsedniku Republike, članovima njegove porodice i političkim neistomišljenicima. Prijava se ne zadržava samo na tom terminu. U njoj se navodi i sadržaj emisija Otisak od 16. juna, Bez pardona od 1. jula i Glas javnosti od 13. jula 2026. godine.

Paunović se tereti za dva krivična dela. Jedno joj se stavlja na teret u saizvršilaštvu sa Lučićem, drugo samostalno. Reč je o kvalifikaciji koja u praksi znači da tužilaštvo deo spornih izjava vezuje za zajedničko nastupanje u emisiji, a deo isključivo za nju.

Šta prijava konkretno znači u postupku

Krivična prijava nije optužnica i još manje presuda. Ona je početak pretkrivičnog postupka, faze u kojoj tužilaštvo prikuplja dokaze i odlučuje da li ima osnova da se ide dalje. U ovom trenutku nijedno lice nije osuđeno, krivica nije utvrđena, a pravo na odbranu ostaje netaknuto.

Kod krivičnih dela iz oblasti govora mržnje i diskriminacije, teret dokazivanja je specifičan. Ne dokazuje se samo da je nešto izgovoreno, nego i kontekst, namera i to da li je iskaz objektivno podoban da podstakne mržnju ili nejednako postupanje prema određenoj grupi. Zato tužilaštvo po pravilu traži cele snimke emisija, a ne izdvojene isečke, i naručuje analizu transkripta.

Paunović je istog dana javno odgovorila. Prijavu je opisala rečima da je „krajnje neutemeljena i proizvoljna, istrgnuta iz konteksta i tumačena jezikom režimskog poslušnika”. Ona tvrdi da je reč o progonu i o borbi protiv takozvane studentske liste, na kojoj se, kako je potvrdila, i sama nalazi.

Zašto je slučaj odmah dobio politički predznak?

Zato što se poklopio sa kampanjom. Paunović je istog dana potvrdila da je na takozvanoj studentskoj listi, pa se pravni postupak vodi paralelno sa predizbornim nadmetanjem. To je situacija u kojoj svaka procesna radnja tužilaštva dobija dvostruko čitanje, jedno pravno i jedno političko, bez obzira na to kakva je stvarna namera podnosioca prijave.

Za novinarsko izveštavanje to znači obavezu da se dve ravni razdvoje. Ono što je proverljivo jeste da je prijava podneta, protiv koga, po kom nalogu i za koja dela. Ono što ostaje tvrdnja jedne strane jeste ocena o motivu. Paunović tvrdi da je motiv politički. Tužilaštvo do sada nije javno obrazlagalo tu ocenu.

Naredni korak je na tužilaštvu. Ono može da odbaci prijavu, da naredi prikupljanje potrebnih obaveštenja ili da pokrene istragu. Rokovi u ovakvim predmetima nisu kratki, pogotovo kada se materijal sastoji od više sati video zapisa koji se moraju transkribovati i analizirati.

Do tada važi ono što važi u svakom predmetu ove vrste. Prijava je tvrdnja tužilaštva, ne i utvrđena činjenica. Kako vi gledate na to gde prestaje oštra politička kritika, a gde počinje krivično delo?