Hapšenje na Batrovcima zbog ratnog zločina u Becu

Hapšenje na Batrovcima potvrdilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova 14. avgusta. Na tom graničnom prelazu ka Hrvatskoj lišen je slobode D. M. (47), zbog postojanja osnova sumnje da je u junu 1999. godine u mestu Bec, opština Đakovica, izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Određen mu je pritvor do 30 dana.

Osumnjičenog su uhapsili pripadnici Službe za otkrivanje ratnih zločina MUP-a, u saradnji sa službenicima Uprave granične policije. U saopštenju stoji da je rođen 1979. godine. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić naveo je na šta se sumnja odnosi.

„Postoje osnovi sumnje da je on izvršio navedeno krivično delo protiv civilnog stanovništva, na štetu članova dve porodice tokom juna 1999. godine u mestu Bec, opština Đakovica na AP KiM“, saopštio je Dačić.

Imena oštećenih nisu objavljena. MUP u saopštenju nije izneo dodatne pojedinosti o samom događaju iz 1999. godine.

Osumnjičenom je prvo određeno policijsko zadržavanje do 48 sati. Uz krivičnu prijavu potom je priveden Javnom tužilaštvu za ratne zločine. Pritvor do 30 dana odredio mu je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, u Odeljenju za ratne zločine.

Šta se zna o zadržavanju na granici

Slučaj je prvi obelodanio advokat sa Kosova, dan pre nego što se oglasio MUP. Prema njegovim navodima, čovek je zadržan uveče 12. avgusta, prilikom prelaska granice Srbije i Hrvatske. Najpre je zadržan radi provere, a porodica je nekoliko sati kasnije obaveštena da je prebačen u Beograd i da se postupak protiv njega nastavlja. Razlog i pravni osnov tada nisu bili poznati.

Advokat je u objavi na društvenim mrežama naveo i puno ime uhapšenog, kao i tačan datum rođenja. Srpske institucije to nisu učinile, pa ni ovaj tekst ne prenosi ime pre pravosnažne presude. Isti advokat kritikovao je kosovsku političku scenu zbog međusobnih sukoba.

„A neko mora da brine i o građaninu Kosova“, poručio je.

Organizacija veterana Oslobodilačke vojske Kosova saopštila je da se uhapšeni ne nalazi na njihovom spisku osoba sa statusom veterana.

Koliko je ovakvih hapšenja bilo?

Ovo nije usamljen slučaj ove godine. Početkom avgusta MUP je saopštio da je na Horgošu uhapšen M. M. (1981), zbog sumnje da je 26. jula 1999. godine u selu Klobukar počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na štetu dvoje ljudi. Poslednjih godina u Srbiji je uhapšeno više osoba sa Kosova zbog sumnji ili optužbi za ratne zločine, a pojedini su kasnije pušteni iz pritvora.

Tužilaštvo za ratne zločine vodi i predmete koji se ne tiču Kosova. O jednom od njih pisali smo povodom optužnice za ratni zločin u Rezniku, u kome je okrivljeni u pritvoru.

Hapšenje usred iskopavanja u Zubinom Potoku

Vremenski, hapšenje na Batrovcima pada usred iskopavanja u Zubinom Potoku, gde se traže posmrtni ostaci Albanaca odvedenih u aprilu 1999. godine. Uporedo su uhapšena i trojica Srba iz te opštine, takođe zbog sumnji za ratne zločine.

Ratni zločini iz 1999. ostaju otvorena tačka spora u dijalogu Beograda i Prištine. Na jedno ranije hapšenje Albanca sa Kosova reagovala je i Evropska unija, uz ocenu da se Srbija Sporazumom o pravosuđu iz 2015. godine obavezala da neće pokretati krivične istrage i postupke za navodne ratne zločine počinjene na Kosovu, osim ako to ne zatraže kosovske vlasti. Takva odredba se ne nalazi izričito u javno dostupnim verzijama tog sporazuma, a dodatno pojašnjenje iz Brisela nije stiglo.

Do pravosnažne presude osumnjičeni se smatra nevinim.