Momir Stojanović ponovo pozvan u predmetu Meja

Poziv Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu stigao je na adresu na kojoj Momir Stojanović odavno ne živi. Penzionisani general Vojske Jugoslavije, nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i prvi direktor Vojnobezbednosne agencije, objavio je danas fotografije tog poziva, službene beleške tužilaštva iz 2019. i prateće dokumentacije, uz tvrdnju da se posle sedam godina pokreće isti postupak koji je jednom već obustavljen.

Reč je o saslušanju zbog sumnje da je počinio ratni zločin na Kosovu. Stojanović se u sopstvenoj objavi poziva na Sud za ratne zločine, dok tekst poziva, kako ga prenose mediji, dolazi iz Tužilaštva za ratne zločine.

„Nakon sedam godina ovih dana na adresi na kojoj odavno ne živim dobio sam poziv Suda za ratne zločine u Beogradu da se javim radi saslušanja zbog sumnje da sam počinio ratni zločin“, saopštio je Stojanović.

Adresa je ovde više od administrativnog detalja. Na njoj počiva ceo njegov argument.

Šta se dogodilo u ranijoj istrazi?

Za Stojanovićem je februara 2015. raspisana crvena Interpolova poternica, na zahtev tadašnjeg Euleksa i suda u Đakovici, zbog sumnje na ratne zločine nad albanskim civilima. On tvrdi da se posle toga sam javio srpskom tužilaštvu i zatražio da se sprovede istraga.

„Uredno se javiš Sudu za ratne zločine i zahtevaš da se sprovede istraga po predmetnom događaju. Nakon trogodišnje istrage u kojoj se promene tri tužioca dobiješ službenu belešku kojom se obustavlja postupak zbog nedostatka dokaza i u kojoj je jasno obrazloženo da nemaš nikakve veze sa predmetnim događajem“, naveo je Stojanović.

Istraga je trajala tri godine, tužioci su se smenjivali, a postupak je 2019. zatvoren službenom beleškom zbog nedostatka dokaza. Stojanović kaže da se potom obratio Ministarstvu pravde i nacionalnoj kancelariji Interpola sa zahtevom da rezultat istrage stigne do Generalnog sekretarijata Interpola u Lionu, kako bi poternica bila ukinuta. Odgovor, po njegovim rečima, nije dobio ni tada ni kasnije.

Predmet Meja i odluka koja je sve vratila na početak

Stojanović je jedan od 53 optužena u predmetu Meja, najvećem postupku za ratne zločine pred kosovskim pravosuđem. Optužnica je podignuta krajem 2023. i odnosi se na događaje iz aprila 1999. u Meji i okolnim selima opštine Đakovica, gde je, prema navodima Specijalnog tužilaštva Kosova, ubijeno 370 albanskih civila. U optužnici se Stojanović vodi kao tadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i označen je kao jedan od ključnih optuženih.

Suđenje u odsustvu počelo je pred Osnovnim sudom u Prištini, ali je početkom juna ove godine Apelacioni sud Kosova ukinuo potvrdu optužnice i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Obrazloženje se svelo na jednu stvar: nisu preduzeti razumni napori da optuženi budu obavešteni o postupku, nema dokaza da su pozivi i optužnica objavljeni na propisan način.

Otud i kontekst u kojem sudski pozivi počinju da stižu na kućne adrese u Srbiji. Dostavljanje poziva prestalo je da bude tehnikalija i postalo uslov bez kojeg suđenje u odsustvu ne opstaje. Kada je krajem jula pred istim sudom počelo suđenje za Račak, tužilaštvo je odmah naglasilo da su u tom predmetu pozivi upućeni putem međunarodne pravne pomoći i da su izdate poternice.

Sumnja koja se ponavlja

Stojanović sumnju iznosi bez ograde.

„Kako je poziv adresiran na staru adresu, koju je, kao i mnogih kolega veterana, neko iz državnog aparata ustupio kosovskom pravosuđu, može se zaključiti da je u pitanju ponavljanje celog procesa po zahtevu pravosuđa nepriznate, a možda i priznate, a da mi to ne znamo, države Kosovo. A možda je sve ovo u funkciji disciplinovanja i zastrašivanja političkih neistomišljenika“, napisao je Stojanović.

Gotovo istu tvrdnju izneo je prethodnih nedelja Goran Radosavljević Guri, nekadašnji komandant Posebnih jedinica policije i jedan od optuženih u predmetu Račak.

„Ali pazite, te podatke je dao neko naš. Kako bi moglo tužilaštvo u Prištini da zna gde neko stanuje? To znači da je neko iz naših državnih organa, iz raznoraznih razloga davao podatke o svima nama, aktuelnim adresama“, rekao je Radosavljević u televizijskom gostovanju.

Zvanični Beograd to odbacuje. Ministarstvo pravde je krajem juna potvrdilo da su pojedinim građanima stizala pisma kosovskih pravosudnih organa, ali je preciziralo da ona nisu išla preko tog ministarstva. Vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković izjavio je dva dana kasnije da poštanski saobraćaj između Srbije i Kosova godinama ide preko međunarodnih centara u Beču, Ljubljani i Budimpešti, jer sporazuma o direktnoj razmeni nema. Euleks je saopštio da u dostavi nije posredovao, a Specijalno tužilaštvo Kosova nije htelo da kaže koliko je poziva poslato ni kojim putem.

Zašto Stojanović poziv čita politički

Biografija objašnjava ton objave. Rođen 1958. u Đakovici, Stojanović je bezbednost Prištinskog korpusa vodio od 1996. do 1999, a 2003. je postavljen na čelo vojne bezbednosne službe tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Vojnobezbednosnu agenciju osnovao je i vodio od januara 2004., da bi ga u maju iste godine sa dužnosti smenio tadašnji predsednik Svetozar Marović, uz obrazloženje da je davao neovlašćene izjave o agentima na Kosovu. Penzionisan je 2005, a osam godina kasnije dobio je spor protiv države zbog nezakonitog penzionisanja.

Kroz stranke je prošao ceo krug: Srpska radikalna stranka, pa Socijalistička partija Srbije, pa Srpska napredna stranka, sa koje je 2016. otišao i osnovao pokret Pošteno za Niš. Poslanik je bio od 2012. do 2016. i vodio skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Od februara 2024. je na čelu Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije, tela koje je na severu Kosova takmac Srpskoj listi.

Čovek koji je nekada vodio kontraobaveštajnu službu danas tvrdi da su njegovi lični podaci procurili iz državnog aparata. Objavu je završio rečenicom u kojoj se vidi gde se politički smestio.

„Nema straha i nema nazad. Iza je Srbija, ali ne ovakva i sa ovom vlašću“, poručio je Stojanović.

Pitanje koje ostaje ne tiče se samo njega. Ako pozivi kosovskog pravosuđa zaista stižu na tačne kućne adrese bivših pripadnika vojske i policije, neko je te adrese morao dati. Ministarstvo pravde je krajem juna najavilo proveru svih okolnosti. Rezultat te provere još nije saopšten.