NBS zadržala referentnu stopu na 5,75%, inflacija 2,8%

Narodna banka Srbije na sednici Izvršnog odbora održanoj 7. maja 2026. godine zadržala je referentnu kamatnu stopu nepromenjenom na nivou od 5,75%, čime se nastavlja pauza u ciklusu monetarnog popuštanja koji je započet u sredinom 2024. godine. Stopa na depozitne olakšice ostaje na 4,50%, dok stopa na kreditne olakšice iznosi 7,00%, prema saopštenju koje je guverner Jorgovanka Tabaković potpisala istog dana.

Godišnja inflacija u Republici Srbiji, merena indeksom potrošačkih cena Republičkog zavoda za statistiku, u martu 2026. godine iznosi 2,8%, što je unutar inflacionog koridora NBS-a od 3,0% ± 1,5 procentnih poena. Mesečna inflacija u aprilu beleži 0,8%, pre svega zbog sezonskog rasta cena svežih namirnica i deli energetskih derivata. Bazna inflacija, izračunata bez cena energenata i hrane, ostaje stabilna na 3,1% na godišnjem nivou.

Razlog pauze i projekcija

NBS u kratkom obrazloženju odluke navodi da su domaći inflacioni pritisci pod kontrolom, ali da inostrana energetska previranja na Bliskom istoku predstavljaju rizik za jesenji deo 2026. godine, jer je Republika Srbija neto uvoznik energije. Tabaković je dodala da očekuje ubrzanje inflacije od septembra, pre svega zbog baznog efekta, čime se referentna stopa drži kao zaštitna mera. Raiffeisen banka u majskom ekonomskom izveštaju projektuje da prosečna godišnja inflacija za 2026. godinu ostane u rasponu od 3,2 do 3,5%.

Svetska banka u svom prolećnom izveštaju za Republiku Srbiju u aprilu ocenila je da je privredni rast u prvom kvartalu usporen na 2,4% sa 3,8% iz prethodne godine, dok je inflacija blago povišena u odnosu na ranije projekcije. Direktor Fiskalnog saveta Pavle Petrović u izjavi za list Politika ocenio je da je NBS u “klasičnoj poziciji čekanja podataka”: dovoljno restriktivna da kontroliše inflaciju, ali dovoljno fleksibilna da odgovori ako rast nastavi da slabi.

Šta to znači za bankarski spread

Trenutni nivo referentne stope drži ponderisanu efektivnu kamatnu stopu na nove dinarske kredite stanovništvu za stambene potrebe oko 6,9%, prema podacima koje NBS objavljuje na tromesečnom nivou. Na evroidneksirane kredite, koji predstavljaju 87% portfolija stambenih kredita stanovništvu, prosečna efektivna kamatna stopa iznosi 5,3%, što odražava 6-mesečni Euribor uvećan za margin banke. NPL ratio na nivou bankarskog sistema u prvom kvartalu pao je na 2,3%, što je istorijski nizak nivo.

Istorijski okvir ciklusa

Sadašnji nivo referentne kamatne stope od 5,75% niži je za 100 baznih poena u odnosu na vrhunac ciklusa zatezanja iz jula 2024. godine, kada je NBS pod pritiskom inflacionog vrhunca od 16,2% u oktobru 2022. godine podigla stopu na 6,75%. Ciklus popuštanja je započet u oktobru 2024. godine sa nizom od četiri uzastopna spuštanja od po 25 baznih poena, da bi od februara 2026. godine usledila pauza. U poređenju sa Evropskom centralnom bankom, koja drži depozitnu stopu na 2,75%, srpska referentna stopa nudi premiju za rizik dinara od 300 baznih poena, što je istorijski na donjoj granici prosečnog spread-a.

Šta to znači za realnu privredu

Za sektor MSP, koji u Republici Srbiji zapošljava preko 67% radne snage prema poslednjem RZS izveštaju, trošak finansiranja obrtnog kapitala u dinarima u proseku iznosi 8,3% efektivno na godišnjem nivou. Razlika u odnosu na potencijal pri stopi od 4,5%, koja bi važila u uslovima monetarne ekspanzije, znači da prosečna firma sa godišnjim potrebama za obrtnim kapitalom od 30 miliona RSD plaća oko 1,14 miliona RSD (~9.700 EUR) više nego u potencijalno fleksibilnijem okruženju. Direktor Privredne komore Srbije Marko Čadež u izjavi za list Politika ocenio je da je stagnirajuća stopa “razumljiva sa stanovišta monetarne stabilnosti, ali generiše konkurentni hendikep na regionalnom planu”, budući da Hrvatska narodna banka i ECB drže stope niže za 1,75 do 2 procentnih poena.

Sledeća sednica Izvršnog odbora NBS, na kojoj će se ponovo razmatrati referentna kamatna stopa, najavljena je za 12. jun 2026. godine.