NBS zadržala referentnu stopu na 5,75%, inflacija ka 4%

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostaje na 5,75%. Izvršni odbor NBS odlučio je na sednici 8. oktobra 2026. da je ne menja, a uz odluku je objavio i nova očekivanja: međugodišnja inflacija od septembra trebalo bi da se kreće oko 4%, što je skoro dvostruko više od avgustovskih 2,2%.

Nepromenjene su i obe stope koje čine koridor oko referentne: kamata na depozitne olakšice iznosi 4,5%, a na kreditne olakšice 7,0%. Prethodna sednica na kojoj je stopa takođe zadržana bila je 10. septembra 2026. Prema Biznis.rs, NBS referentnu stopu nije pomerala od septembra 2024.

Zašto NBS očekuje inflaciju od 4%?

Međugodišnja inflacija je u avgustu blago ubrzala, na 2,2% sa 1,9% u julu. NBS kao uzrok navodi nastavak energetskog šoka i više svetske cene nafte. Od leta su ponovo porasle i cene prirodnog gasa i električne energije, a na domaćem tržištu naftnih derivata efekat su ublažili smanjenje akciza i korišćenje zaliha energenata.

Skok na oko 4% ima i statistički razlog. Izvršni odbor navodi nisku bazu iz prošle godine, kada je na snazi bila uredba o ograničenju trgovačkih marži: cene su tada bile zadržane niže, pa se isti nivo cena sada računa kao veći rast.

Avgustovska srednjoročna projekcija NBS predviđala je da će se inflacija u naredne dve godine kretati u granicama cilja. Izvršni odbor sada ocenjuje da su rizici naviše veći, zbog dužeg trajanja energetskog šoka i bržeg od očekivanog rasta cena ostalih primarnih proizvoda.

Za Srbiju, kao malu i otvorenu ekonomiju koja u znatnoj meri zavisi od uvoza energenata, neophodno je nastaviti pažljivo praćenje ovih rizika.

Tako je u saopštenju navedeno u ime Izvršnog odbora NBS, uz upozorenje da bi se produženi sukob na Bliskom istoku ili zaoštravanje geopolitičkih tenzija mogao preliti na troškove proizvodnje i transporta, lance snabdevanja i tokove kapitala.

Šta NBS najavljuje ako cene energenata nastave da rastu?

Banka poručuje da će odluke donositi na osnovu pristiglih podataka i njihovog uticaja na inflaciju. Ako proceni da rast svetskih cena energenata ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene, preko inflacionih očekivanja, NBS će, kako je saopšteno, reagovati svim raspoloživim instrumentima. Istovremeno nastavlja opreznu monetarnu politiku uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa.

Takav ishod je očekivao i Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uoči sednice Izvršnog odbora rekao je:

Zaista očekujem da će Narodna banka i ovom prilikom biti konzervativno oprezna i da neće menjati referentnu kamatnu stopu.

Kako stoji privredni rast?

Privredna aktivnost u prvoj polovini 2026. bila je 3,5% veća nego u istom periodu 2025. Najveći doprinos i dalje daju uslužni sektori, uz rast privatne potrošnje, a rast je zabeležen i u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi. Podaci za jul i avgust pokazuju da su uslužni sektori i u trećem tromesečju najjači oslonac, dok se na industrijsku proizvodnju odražavaju suša i smanjen vodostaj.

Izvršni odbor očekuje privredni rast od najmanje 3,2% u 2026. i oko 4,5% u 2027. Glavni pokretač treba da bude domaća tražnja, uz potrošnju i investicije koje podržavaju rast raspoloživog dohotka i nastavak infrastrukturnih projekata u okviru programa „Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027”.

Saopštenje ne govori o tome kako odluka utiče na rate dinarskih kredita ni na kamate na štednju. Sledeća sednica Izvršnog odbora na kojoj se odlučuje o referentnoj kamatnoj stopi zakazana je za 12. novembar 2026.