Inflacija ubrzala na 3,3 odsto: NBS drži stopu na 5,75

Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 3,3 odsto u aprilu, prema podacima koji su pratili monetarni odbor, posle 2,8 odsto u martu. Posle meseci u kojima je rast cena beležio postepeno usporavanje, ovo je prvi jasan zaokret naviše i vraća inflaciju na gornju ivicu ciljanog raspona Narodne banke Srbije, koji iznosi 3 plus minus 1,5 odsto.

Uzrok skoka nije širok pritisak na sve korpe potrošnje, već koncentrisan udar na jednu stavku: energiju. Rast svetskih cena nafte preneo se na pumpe u Srbiji kroz skuplje naftne derivate, a gorivo zatim ulazi u troškove transporta i proizvodnje. To je razlog zašto se aprilska cifra razlikuje od osnovne, bazne inflacije, koja isključuje hranu i energiju i ostaje pod boljom kontrolom.

Zašto NBS nije reagovala povećanjem stope?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije na sednici 11. juna 2026. zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto. Kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice ostale su na 4,5 odsto, odnosno 7,0 odsto. Poruka centralne banke je da je energetski udar privremenog karaktera i da ne zahteva zaoštravanje monetarne politike.

Logika je sledeća: kada inflaciju gura jednokratan skok cene nafte, a ne pregrevanje domaće tražnje ili rast plata, podizanje referentne stope malo pomaže. Stopa deluje na kredite i potrošnju, a ne na cenu barela na svetskom tržištu. Prerano zaoštravanje samo bi poskupelo kredite preduzećima i građanima bez efekta na osnovni uzrok. Narodna banka zato bira da sačeka da energetski impuls izađe iz međugodišnjeg poređenja.

NBS očekuje da inflacija do kraja 2026. ostane oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, uz postepeno usporavanje tokom 2027. godine. To znači da bi se cifra od 3,3 odsto mogla zadržati ili blago pomerati narednih meseci, pre nego što bazni efekat skuplje energije počne da popušta.

Šta ovo znači za kredite i štednju?

Zadržavanje referentne stope na 5,75 odsto znači da se uslovi zaduživanja u dinarima neće menjati u kratkom roku. Korisnici dinarskih kredita sa promenljivom kamatom neće osetiti nov rast rate iz ovog poteza, a štednja u dinarima zadržava prinos koji je iznad trenutne inflacije. Za one koji prate kurs, srednji kurs dinara prema evru iznosi 117,40 na dan 23. juna 2026, što je nastavak stabilnosti koju Narodna banka održava intervencijama na međubankarskom tržištu.

Dinarski kontekst je važan jer stabilan kurs sam po sebi prigušuje uvoznu inflaciju: kada dinar ne slabi, skuplja nafta na svetskom tržištu ne dobija dodatni domaći multiplikator kroz kurs. To je deo razloga zašto se aprilski skok zaustavio na 3,3 odsto, a nije otišao više.

Otvoreno pitanje ostaje koliko će svetska cena nafte ostati povišena. Ako se barel zadrži na trenutnim nivoima ili padne, baza za poređenje sledeće godine biće povoljnija i inflacija će se vraćati ka centru cilja. Ako energetski pritisak potraje, gornja granica raspona pretvoriće se u realnu pretnju da inflacija ponovo iskorači. Da li biste radije da centralna banka sačeka da energetski udar prođe sam, ili da preventivno reaguje stopom?