Dinar miran na 117,4 za evro, ali stručnjaci najavljuju pritisak

Zvanični srednji kurs dinara prema evru iznosi oko 117,40 i gotovo je nepromenjen na mesečnom nivou, što potvrđuje da Narodna banka Srbije i dalje drži valutu u uskom rasponu. Mir na kursnoj listi, međutim, ne znači i mir u kućnom budžetu. Iza nominalno stabilnog dinara stoji projekcija Međunarodnog monetarnog fonda da inflacija do kraja 2026. ubrza ka oko pet odsto, što je iznad ciljanog koridora centralne banke.

Stabilan kurs ima jasnu cenu. NBS troši deo deviznih rezervi i interventne kupovine kako bi dinar ostao u zoni od oko 117 za evro, jer nagle oscilacije najteže pogađaju domaćinstva sa kreditima i firme koje uvoze repromaterijal. Dok god kurs miruje, rate kredita vezanih za evro ostaju predvidive, a to je glavni razlog zašto se ova stabilnost održava uprkos spoljnim pritiscima.

Zašto stabilan kurs ne znači i jeftiniju korpu?

Odgovor leži u tome što inflaciju u Srbiji trenutno ne pokreće kurs, već cene hrane. One su pod dvostrukim pritiskom: visoke trgovačke marže u maloprodaji s jedne strane i oslabljena domaća poljoprivredna proizvodnja s druge. Kada domaća ponuda ne prati potražnju, jaz se zatvara uvozom, a uvozne cene poljoprivrednih i energetskih inputa ostaju nestabilne.

Tu se prelama uticaj bliskoistočnog sukoba. On na srpski budžet ne deluje preko troškova zaduživanja banaka, već preko realne ekonomije: poskupljenja đubriva, energenata i transporta koji prolaze kroz Hormuški moreuz. Skuplji inputi znače skuplju proizvodnju hrane sledeće sezone, pa se tako spoljni geopolitički rizik na kraju pretvara u viši račun na kasi u Beogradu i Nišu.

Za građanina to znači da nominalno viša plata ne donosi srazmerno veći standard. Prosečna neto zarada za mart 2026. iznosi oko 121.650 dinara, uz realni godišnji rast od 9,5 odsto (nominalni 12,6 odsto). Za tromesečje januar-mart 2026. realni rast iznosi 8,9 odsto. Brojke su solidne, ali ih inflacija ka pet odsto delom poništava, pa kupovna moć stagnira umesto da prati rast zarada.

Šta dalje sa cenama i platama?

Ključno pitanje za drugu polovinu godine jeste hoće li NBS reagovati na inflatorni pritisak. Ako se cene budu kretale ka projekciji MMF-a, prostor za smanjenje referentne stope se sužava, a to znači da skuplje zaduživanje ostaje realnost i za firme i za građane koji planiraju nove kredite. Stabilan kurs ostaje sidro poverenja, ali sidro ne pomera brod napred.

Domaćinstva koja danas prave budžet treba da računaju sa scenarijom u kome plate nominalno rastu, kurs miruje, a hrana i dalje poskupljuje brže od proseka. To je kombinacija u kojoj se osećaj stagnacije zadržava uprkos pozitivnim statistikama o zaradama. Da li će vaš kućni budžet u drugoj polovini 2026. više zavisiti od kursa dinara ili od cene namirnica u prodavnici?