NBS: firme najavljuju poskupljenja i pored pada inflacije
Anketa Narodne banke Srbije pokazuje da 53 odsto privrednika planira poskupljenja u narednih 12 meseci, iako je međugodišnja inflacija u julu pala na 1,9 odsto.
Anketa o inflacionim očekivanjima koju je Narodna banka Srbije (NBS) sprovela u julu pokazala je da udeo privrednika koji planiraju da u narednih 12 meseci povećaju cene svojih proizvoda iznosi 53 odsto. Mesec ranije, u junu, taj udeo je bio 47 odsto. Rast očekivanja poskupljenja stigao je uprkos padu inflacije: međugodišnja inflacija je u julu iznosila 1,9 odsto, a potrošačke cene su u odnosu na jun u proseku pale za 0,2 odsto.
Zašto firme najavljuju poskupljenja iako inflacija pada?
Odgovor delom leži u tome što se troškovi poslovanja, prema istoj anketi, nisu promenili. Udeo privrede koja očekuje rast cena sirovina i troškova u narednih godinu dana ostao je na 33 odsto, isto koliko je iznosio i u junu. Kada se očekivanja o troškovima ne menjaju, a raste udeo onih koji najavljuju veće cene gotovih proizvoda, razlog nije nužno pritisak ulaznih cena, nego mogućnost da privrednici traže veću maržu, prostor za rast plata ili se osiguravaju od budućih troškova koje danas ne mogu tačno da predvide.
Slika je nešto drugačija kada je reč o kraćem roku. Udeo privrednika koji za naredna tri meseca najavljuju poskupljenje pao je sa 36 na 28 odsto, dok je udeo onih koji u istom periodu očekuju rast ulaznih cena ostao nepromenjen, na 23 odsto. Privreda, dakle, nižu julsku inflaciju uzima u obzir kada planira sledeći kvartal, ali ne i kada gleda godinu unapred.
Inflaciona očekivanja privrede i dalje iznad cilja NBS
Očekivanja privrede za godinu dana unapred iznose 5 odsto i nepromenjena su četvrti mesec zaredom, što je iznad cilja centralne banke od 3 odsto. Bazna inflacija, koja izuzima hranu, energiju, alkohol i cigarete, u julu je iznosila 4,5 odsto međugodišnje, i upravo ta uporno visoka baza objašnjava zašto privreda ne spušta svoja očekivanja i pored nižih zvaničnih brojki. Cene neprerađene hrane su, s druge strane, pale 12,9 odsto zahvaljujući dobroj poljoprivrednoj sezoni, i taj pad je najviše doprineo padu ukupne inflacije na 1,9 odsto.
Kod stanovništva situacija je slična, ali sa važnom razlikom u periodima. Srednjoročna očekivanja, za dve i tri godine unapred, iznose 10 odsto i nepromenjena su treći mesec zaredom. Kratkoročna očekivanja, za narednih godinu dana, takođe iznose 10 odsto, ali su ostala samo na nivou juna, bez dužeg niza nepromenjenih meseci iza sebe.
Finansijski sektor je jedini u anketi koji svoja očekivanja spušta. Prema julskoj anketi agencije Ninamedija, banke za godinu dana unapred očekuju inflaciju od 3,5 odsto, sniženo sa 3,6 odsto u junu. Avgustovska anketa agencije Blumberg pokazuje isti pravac: 3,9 odsto naspram 4 odsto mesec ranije. Kompozitna mera inflacionih očekivanja, koja spaja procene privrede, stanovništva i finansijskog sektora, pala je sa 4 odsto u junu na 3,7 odsto u julu.
Nastavak priče o maržama
Podaci se nadovezuju na raniji nalaz NBS da je 75 odsto cena ostalo iznad nivoa od pre uvođenja uredbe o maržama, o čemu su Srpske novine ranije pisale. Ako se pokaže da nova poskupljenja nisu pokrivena rastom troškova, koji anketa beleži kao nepromenjen, otvara se isto pitanje: da li privreda cene diže zato što mora, ili zato što može.
