NIS prelazi u ruke MOL-a: šta čeka male akcionare
Posle akcionarskog sporazuma Vlade Srbije i MOL-a, fokus se prebacuje na proceduru preuzimanja i obaveznu ponudu za otkup akcija desetinama hiljada malih vlasnika papira NIS-a.
- MOL preuzima 56,15 odsto ruskog udela u NIS-u, što povlači obaveznu ponudu za otkup akcija preostalim vlasnicima.
- Akcionarski sporazum Vlade Srbije i MOL-a primenjuje se tek pošto Gazprom njeft zatvori prodaju, a OFAC to odobri.
- Operativna licenca NIS-a produžena je do 1. jula 2026, što drži pančevačku rafineriju u pogonu tokom procedure.
- Mali akcionari nisu dužni da prodaju: prinudni otkup nastupa tek kada jedan vlasnik dostigne 90 odsto vlasništva.
Akcionarski sporazum o upravljanju NIS-om, koji su Vlada Srbije i mađarski MOL potpisali sredinom juna 2026, ne stupa na snagu sam po sebi: njegova primena vezana je za zatvaranje kupoprodaje 56,15 odsto akcija između MOL-a i Gazprom njefta i za odobrenje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC). Tek kada se ta transakcija formalno okonča, pokreće se procedura koja najviše zanima desetine hiljada malih akcionara: obavezna ponuda za otkup.
Preuzimanje paketa od 56,15 odsto vlasništva po srpskom Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava aktivira obavezu da novi kontrolni vlasnik svim ostalim akcionarima uputi ponudu da otkupi njihove papire. To je mehanizam zaštite manjinskih vlasnika: kada kontrola nad kompanijom pređe iz jednih ruku u druge, mali akcionar dobija priliku da izađe pod istim uslovima, a ne da ostane zarobljen uz novog većinskog partnera bez izlaza.
Kako se određuje cena za male akcionare?
Cena u obaveznoj ponudi obično se računa kao viša od dve referentne vrednosti: šestomesečnog ponderisanog proseka berzanske cene ili cene koju kupac plaća za kontrolni paket. Problem je u tome što je trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno zbog sankcija, pa klasičan berzanski prosek u ovom slučaju gubi na pouzdanosti. U takvoj situaciji regulator kao osnovu može uzeti upravo cenu iz transakcije MOL-Gazprom njeft, jer je to najsvežiji i najmerodavniji pokazatelj vrednosti kontrolnog udela.
To znači da iznos koji MOL plati Gazprom njeftu za 56,15 odsto neće biti samo interna stvar dva velika igrača: on direktno postavlja pod cene koju će mali akcionari moći da dobiju u ponudi za otkup. Pretvaranje te ukupne sume u cenu po akciji daje vlasnicima papira prvu konkretnu cifru po kojoj mogu da odluče da li im se prodaja isplati.
Za sada NIS posluje neometano. Operativna licenca produžena je do 1. jula 2026, čime se pančevačka rafinerija, najvrednija imovina kompanije i jedino postrojenje za preradu nafte u Srbiji, drži u pogonu dok se finalizuje vlasnička i sankciona procedura. Bez tog produženja, prerada bi stala, pa je licenca jednako bitna za snabdevanje tržišta koliko i za vrednost kompanije koju MOL preuzima.
Mora li mali akcionar da proda?
Ovde je važno razgraničiti dva pojma koja se u javnosti često mešaju. Obavezna ponuda za otkup znači da je novi vlasnik dužan da ponudi, ne da je akcionar dužan da prihvati. Mali vlasnik papira NIS-a, koji ih u mnogim slučajevima drži još od besplatne podele građanima, ima puno pravo da zadrži svoj udeo i ostane akcionar i posle promene kontrole.
Prinudni otkup, takozvani squeeze-out, sasvim je druga stvar i nastupa tek ako jedan vlasnik kroz ponudu ili kasnije kupovine dostigne 90 odsto vlasništva. Tek na tom pragu većinski vlasnik može da prisili preostale manjinske akcionare na prodaju po fer ceni. Dok god MOL ostaje ispod te granice, niko ne može da bude primoran da se odrekne svojih akcija. Pitanje koje će svaki vlasnik papira NIS-a morati sam sebi da postavi nije da li sme da ostane, nego da li mu se više isplati da uzme ponuđenu cenu sada ili da sačeka kako će se vrednost kompanije kretati pod novim vlasnikom: vi šta biste izabrali?
