MOL preuzima 56,15% NIS-a: sedam dana do isteka licence
Sedam dana pred istek OFAC licence 31. jula, MOL preuzima 56,15 odsto NIS-a od Gasprom njefta i pregovara sa emiratskim ADNOK-om, dok desetine hiljada malih akcionara čeka obaveznu ponudu za otkup.
- OFAC operativna licenca NIS-u ističe 31. jula, za sedam dana, i diktira dinamiku celog posla.
- MOL preuzima 56,15 odsto NIS-a od Gasprom njefta na osnovu obavezujućeg okvirnog sporazuma.
- Emiratski ADNOK pregovara ulazak kao manjinski akcionar, uz MOL koji zadržava većinu i upravljačka prava.
- Mali akcionari čekaju obaveznu ponudu, procenjenu na 700 do 1.000 dinara po akciji.
Operativna licenca koju je američki OFAC izdao NIS-u ističe 31. jula 2026, tačno sedam dana od danas, i upravo taj rok određuje tempo jednog od najvećih vlasničkih raspleta u srpskoj energetici. Bez produženja ili formalnog zatvaranja transakcije do tog datuma, ceo raspored narednih poteza pomera se u neizvesnost, a najviše to osećaju desetine hiljada malih akcionara koji drže preostale udele u kompaniji.
Okosnica posla je obavezujući okvirni sporazum po kojem mađarski MOL kupuje 56,15 odsto NIS-a od Gasprom njefta, čime ruski vlasnik izlazi iz većinske pozicije koju je držao od 2009. godine. Time se menja kontrolni paket najvećeg energetskog sistema u zemlji, a sa njim i strateško usmerenje rafinerije u Pančevu i maloprodajne mreže.
Ko preuzima kontrolu, a ko čeka otkup
MOL paralelno pregovara sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata, ADNOK-om, o njenom ulasku u vlasničku strukturu kao manjinski akcionar. Ključni uslov tih razgovora je da MOL zadrži većinu i upravljačka prava, što znači da emiratski kapital dolazi kao finansijski i strateški partner, a ne kao onaj ko vodi kompaniju. Za NIS to je prelazak sa jednog državnog vlasnika, ruskog, na kombinaciju regionalnog naftnog igrača i bliskoistočnog fonda.
Za male akcionare, međutim, ništa se ne dešava dok se glavna transakcija formalno ne zatvori. Obavezna ponuda za otkup preostalih akcija stiže tek posle saglasnosti OFAC-a i pravnog zaključenja posla, jer preuzimanje kontrolnog paketa po zakonu o preuzimanju akcionarskih društava aktivira dužnost novog većinskog vlasnika da svim ostalima ponudi izlaz pod istim uslovima. Redosled je jasan: prvo regulatorna dozvola, pa zatvaranje, pa ponuda.
Procene tržišta cenu otkupa smeštaju u raspon od 700 do 1.000 dinara po akciji, što je za vlasnike malih paketa najkonkretniji podatak u celoj priči. Reč je o proceni, ne o objavljenoj ponudi, a konačna cifra zavisi od metodologije vrednovanja i uslova koje odobri regulator. Do tada svaki broj ostaje indikativan.
Šta mali akcionari mogu da očekuju?
Najvažnije za one koji drže akcije NIS-a jeste da ih niko ne može naterati da prodaju u ovoj fazi. Prinudni otkup, mehanizam kojim većinski vlasnik može da otkupi i akcije onih koji to ne žele, moguć je tek ako jedan vlasnik pređe prag od 90 odsto. Dok se taj prag ne dostigne, prodaja je pravo, a ne obaveza, i akcionar može da sačeka, proceni ponudu kada stigne i tek onda odluči.
To pomeranje vlasništva sa ruskog na mađarsko i emiratsko takođe menja poziciju Srbije prema sankcionom režimu, jer je upravo rusko vlasništvo bilo razlog zbog kojeg je NIS uopšte dospeo na listu OFAC-a. Ako se transakcija zatvori u roku, pritisak sankcija na snabdevanje i poslovanje rafinerije popušta, a ako se rok probije bez rešenja, otvara se novi krug neizvesnosti oko licence.
Naredni datum koji sve strane gledaju je 31. jul: ili formalno zatvaranje uz regulatornu dozvolu, ili novo produženje licence. Do tada mali akcionari ostaju u čekanju, sa procenom cene ali bez zvanične ponude. Da li biste kao vlasnik akcija NIS-a prihvatili otkup u najavljenom rasponu ili biste sačekali konačne uslove ponude?
