Devizne rezerve NBS pale na 29,6 milijardi evra u junu
Bruto rezerve smanjene za 273,2 miliona evra zbog pada cene zlata i negativnih tržišnih efekata, ali pokrivenost uvoza od 6,8 meseci ostaje dvostruko iznad standarda.
- Bruto devizne rezerve NBS na kraju juna iznose 29,6 milijardi evra, za 273,2 miliona manje nego krajem maja.
- Neto rezerve pale na 25 milijardi evra, mesečni pad od 362,8 miliona, prevashodno zbog pada cene zlata.
- Rezerve pokrivaju 6,8 meseci uvoza robe i usluga, više nego dvostruko iznad adekvatnog standarda.
- Dinar je u prvih šest meseci oslabio prema evru za samo 0,1 odsto, uz srednji kurs oko 117,36.
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju juna iznose 29,6 milijardi evra, što je za 273,2 miliona evra manje u odnosu na stanje krajem maja, pokazuju podaci koje je centralna banka objavila danas. Reč je o umerenom mesečnom smanjenju koje, po formulaciji same NBS, potiče iz negativnih tržišnih efekata, pre svega korekcije cene zlata na svetskim berzama.
Dublji signal nosi neto pozicija. Neto devizne rezerve, kategorija koja isključuje obaveze centralne banke i najbliža je meri stvarne raspoložive municije za intervencije, pale su na 25 milijardi evra, uz mesečni pad od 362,8 miliona evra. Razlika između bruto i neto pada nije slučajna: kada zlato izgubi na vrednosti, revalorizacija te komponente povlači naniže obe stavke, ali snažnije udara na neto iznos jer se u njemu ne kompenzuje priliv po drugim osnovama.
Zašto pad rezervi ne ugrožava stabilnost dinara?
Odgovor leži u pokrivenosti. Sadašnji nivo rezervi obezbeđuje 6,8 meseci uvoza robe i usluga, više nego dvostruko iznad standarda adekvatnosti koji nalaže pokriće od tri meseca. Drugim rečima, i posle mesečnog smanjenja, NBS raspolaže baferom koji je po međunarodnim merilima komotno iznad zone rizika. Pad cene zlata smanjuje knjigovodstvenu vrednost rezervi, ali ne dira njihovu funkciju: sposobnost da apsorbuju spoljne šokove i da brane kurs kada tržište to zatraži.
Taj bafer je u junu i korišćen na prirodan način. Na međubankarskom deviznom tržištu NBS je neto kupila 405 miliona evra, što znači da je centralna banka bila neto kupac deviza, a ne prodavac. To je znak da je pritisak u junu išao u pravcu jačanja dinara, pa je NBS otkupom evra sprečavala prekomernu apresijaciju i istovremeno popunjavala rezerve. Ovakva intervencija je suprotna slici banke koja troši municiju da bi zadržala kurs: ovde se municija gomilala.
Šta polugodišnji bilans govori o kursu?
Za investitore i građane najvažniji je ishod, a on je izražen jednom cifrom. Dinar je u prvih šest meseci 2026. nominalno oslabio prema evru za svega 0,1 odsto, uz srednji kurs oko 117,36 dinara za evro. Praktično, to je stabilnost na nivou statističke greške. Kombinacija de facto vezanog kursa, urednih deviznih priliva i rezervi koje ostaju dvostruko iznad praga adekvatnosti drži evro u uskom rasponu koji poslovnim planovima daje predvidivost.
Mesečni pad rezervi zato treba čitati kao računovodstvenu posledicu tržišta zlata, a ne kao eroziju odbrambene sposobnosti. Struktura rezervi je i dalje takva da NBS može da bira tempo intervencija, a ne da mu se podređuje. Otvoreno pitanje nije da li dinar može da ostane stabilan u drugom polugođu, već koliko će globalna cena zlata i dalje kretati optičku vrednost rezervi. Da li vas više zanima nominalna stabilnost kursa ili realna kupovna moć dinara u narednih šest meseci?
