Bitkoin ispod 64.000 dolara, kripto u zoni straha

Bitkoin je pao ispod 64.000 dolara, na oko 63.700, čime se najveća kriptovaluta vratila na približno 49 odsto ispod rekordnih 126.200 dolara zabeleženih u oktobru 2025. Cena se tako kreće blizu polovine puta od prošlogodišnjeg vrha, u trenutku kada su tradicionalne berze jurile nove maksimume, a kripto krenuo suprotnim smerom.

Silazak vodeće valute nije izolovan. Ukupna tržišna kapitalizacija kriptovaluta spustila se na oko 2,23 biliona dolara, uz pad od oko 1,5 odsto u poslednja 24 sata. Reč je o umerenom, ali širokom povlačenju koje je zahvatilo gotovo sve veće tokene.

Pad se širi po celom tržištu

Slabost nije ostala samo na bitkoinu. Iterijum (ethereum), druga po veličini kriptovaluta, pao je preko dva odsto i našao se pod pritiskom prodavaca. Naniže su se povukli i XRP i solana, čime je crvena zona obuhvatila i najlikvidnije alternativne tokene, a ne samo manje, spekulativne pozicije.

Uporedo sa cenama, popustio je i sentiment. Indeks straha i pohlepe, koji meri raspoloženje ulagača na skali od nula do sto, spustio se na oko 26 poena. Ta vrednost tržište smešta u zonu straha, na sam prag ekstremnog straha, ali još uvek ne i unutar njega. Za razliku od faza euforije, u kojima ulagači kupuju bez obzira na rizik, ovakvo očitavanje pokazuje da preovlađuje oprez i sklonost ka izlasku iz pozicija pri svakom padu.

Kontekst je bitan: tržište koje je u oktobru pisalo istoriju sada trguje gotovo na polovini te cene. Za investitore koji su ušli blizu vrha, gubitak na papiru je značajan, a upravo takva raspoloženja hrane dodatnu rasprodaju u danima kada nema jasnog pozitivnog okidača.

Zašto cena pada uprkos prilivu u ETF fondove?

Naizgled paradoksalno, pad se dešava u trenutku kada institucionalni novac i dalje pristiže. U spot bitkoin ETF fondove je sredinom jula uliveno preko 180 miliona dolara, što pokazuje da veliki ulagači kroz regulisane instrumente nastavljaju da grade pozicije čak i dok cena klizi.

Objašnjenje leži u razlici između dve grupe učesnika. Prilivi u ETF fondove odražavaju strpljivu, dugoročnu tražnju koja se akumulira postepeno i ne reaguje na dnevne oscilacije. Cenu na kratak rok, međutim, oblikuje aktivnija trgovina na berzama, gde prodaja iz straha i zatvaranje pozicija na marginu lako nadjačaju spore, mesečne prilive u fondove. Drugim rečima, tržište istovremeno pokazuje institucionalno poverenje i maloprodajni strah, a u kratkom roku strah je taj koji pomera cenu.

Za sada nema znakova panične kapitulacije kakva prati dublje korekcije, ali ni jasnog obrta naviše. Da li će stabilni prilivi u ETF fondove na kraju nadjačati kratkoročni strah, ili tržište čeka novi test nižih nivoa pre nego što pronađe dno?