Bitkoin pao ispod 62.000 dolara zbog nafte i inflacije
Preokret u odnosu na oporavak s početka nedelje: bitkoin je pao oko tri odsto, ispod 62.000 dolara, jer skok nafte i rizik sukoba SAD i Irana vraćaju strah od inflacije.
- Bitkoin je 14. jula pao oko 3 odsto, na oko 62.000 dolara, i time izbrisao oporavak s početka nedelje.
- Šire kripto tržište izgubilo je oko 2,3 odsto vrednosti za 24 sata.
- Okidač je skok cene nafte i rizik sukoba SAD i Irana, uz obnovljenu bojazan od inflacije.
- Pad dolazi posle oporavka ka nivou od oko 63.000 dolara ranije ove nedelje.
Cena bitkoina pala je 14. jula na oko 62.000 dolara, uz dnevni minus od oko tri odsto, prema podacima glavnih berzi u ranim satima po istočnoameričkom vremenu. Pad je izbrisao oporavak zabeležen na početku nedelje, kada se najveća kriptovaluta vratila ka nivou od oko 63.000 dolara, i vratio tržište na donji rub raspona u kome trguje već nekoliko nedelja.
Prema tržišnim pregledima, dnevni minus kretao se između 2,75 i nešto više od tri odsto, dok je šire kripto tržište izgubilo oko 2,3 odsto vrednosti u prethodnih 24 sata. Tržišna kapitalizacija bitkoina i dalje se meri u hiljadama milijardi dolara, ali je pad povukao naniže i druge velike tokene, potvrđujući da nije reč o izolovanom potezu jedne imovine, već o širem povlačenju iz rizika.
Zašto je nafta oborila kriptovalute?
Neposredan okidač nije bio unutar samog kripto sektora, već na tržištu energenata. Cena nafte skočila je na vestima o zaoštravanju odnosa Sjedinjenih Država i Irana, a svaki nagli rast cene barela investitori čitaju kao pretnju da bi inflacija mogla ponovo da ubrza. Skuplja nafta znači skuplji transport, proizvodnju i, na kraju, potrošačku korpu, pa se očekivanja o daljem popuštanju monetarne politike hlade čim se pojavi rizik novog inflatornog talasa.
Bitkoin je poslednjih godina, uprkos priči o digitalnom zlatu i zaštiti od inflacije, u praksi trgovao kao imovina visokog rizika. Kada raste bojazan od inflacije i geopolitičke napetosti, kapital se seli u dolar, kratkoročne obveznice i gotovinu, a rizična imovina prva trpi. Upravo to se dogodilo: umesto da posluži kao sklonište, kripto tržište je reagovalo kao i akcije tehnoloških kompanija, naglim padom.
Vredi razdvojiti dve stvari koje se u ovakvim danima često brkaju. Pad cene ne znači da je iz sistema nestala vrednost jedan prema jedan, već da je promenjena procena rizika. Isti novčić vredi manje ne zato što je manje koristan, nego zato što investitori u ovom trenutku traže veći prinos za istu dozu neizvesnosti.
Šta ovaj pad znači za ulagače
Za dugoročne ulagače, jednodnevni minus od tri odsto ostaje unutar uobičajene volatilnosti kripto tržišta i sam po sebi ne menja širu sliku. Ono što zaslužuje pažnju je uzrok: ako se tenzije na Bliskom istoku produže i nafta ostane skupa, pritisak na rizičnu imovinu neće biti jednokratan, već tema koja se vraća iz nedelje u nedelju.
Kratkoročni trgovci već posmatraju nivo od 62.000 dolara kao liniju odbrane. Zadržavanje ispod njega otvorilo bi prostor za novo testiranje dna raspona, dok bi povratak iznad 63.000 dolara signalizirao da je reč o prolaznoj reakciji na vesti, a ne o promeni trenda. Ključna promenljiva ostaje van grafikona: dalji tok odnosa Vašingtona i Teherana i putanja cene nafte.
Za tržište koje je početak nedelje dočekalo u oporavku, ovo je podsetnik koliko brzo se raspoloženje menja kada se u jednačinu vrati inflacija. Da li će bitkoin zadržati nivo od 62.000 dolara ili nas geopolitika vodi ka dubljem padu?
