Gorivo skuplje za dinar, kapa na cene produžena do avgusta
Evrodizel je poskupeo na najviše 220 dinara, a evropremijum BMB 95 na 196 dinara po litru, dinar više nego prethodne nedelje. Vlada je produžila uredbu o ograničenju cena do sredine avgusta.
- Evrodizel je poskupeo na najviše 220 dinara po litru, a evropremijum BMB 95 na 196 dinara, po 1 dinar više nego prethodne nedelje.
- Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju maksimalnih cena derivata nafte do sredine avgusta.
- Registrovana poljoprivredna gazdinstva evrodizel sada mogu da kupe po najviše 184 dinara po litru, i van NIS pumpi.
- Smanjenje akcize na gorivo stupa na snagu od ponedeljka.
Litar evrodizela od 17. jula košta najviše 220 dinara (~1,88 EUR), a litar evropremijuma BMB 95 najviše 196 dinara (~1,68 EUR), po dinar više nego prethodne nedelje. Poskupljenje je skromno u apsolutnom iznosu, ali dolazi u trenutku kada su domaćinstva već pod pritiskom, pa svaki dinar na pumpi ulazi u kućni budžet kao trošak koji se ne može odložiti.
Rast maloprodajnih cena prati kretanje sirove nafte na svetskom tržištu, koje već nekoliko nedelja gura neizvesnost oko Ormuskog moreuza, ključne rute kroz koju prolazi znatan deo svetske isporuke nafte. Napetost na tom pravcu podiže očekivanja o ponudi i prenosi se na veleprodajne cene derivata, a odatle, sa zakašnjenjem, na pumpe u Srbiji.
Koliko kapa na cene zaista štiti potrošača?
Vlada Srbije produžila je Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte do sredine avgusta. Mehanizam je jednostavan: država propisuje maksimalne maloprodajne cene za dizel i benzin, pa distributeri ne smeju da naplate iznad tog praga bez obzira na to koliko rastu veleprodajne kotacije. Kapa ne obara cenu, ona ograničava koliko brzo i koliko visoko sme da skoči.
Efekat je dvojak. Za potrošača, uredba znači predvidljivost: cena se koriguje po dinar, a ne u naglim skokovima kakve bi diktirala neregulisana veleprodaja u nedelji sa nervoznim tržištem nafte. Za distributere, prag stiska maržu kada uvozna cena raste brže od dozvoljene maloprodajne, pa se deo tereta prebacuje na njih. To je razlog zašto se uredba produžava u talasima, vezano za konkretne datume, a ne uvodi kao trajno rešenje.
Poseban režim uveden je za poljoprivredu. Registrovana poljoprivredna gazdinstva evrodizel sada mogu da kupe po najviše 184 dinara po litru, i to van NIS pumpi, čime se pokušava zaštititi trošak setve i žetve u punom jeku sezone. Razlika od redovne cene, oko 36 dinara po litru, na velikim količinama koje troše traktori i kombajni znači vidljivu uštedu za gazdinstvo.
Šta menja niža akciza od ponedeljka
Uz kapu na cene, najavljeno je i smanjenje akcize na gorivo koje stupa na snagu od ponedeljka. Akciza je fiksni porez po litru koji ulazi u krajnju cenu, pa njeno snižavanje deluje na suprotnu stranu od poskupljenja: dok tržište nafte gura cenu naviše, niža akciza je pritiska naniže. Reč je o svesnom fiskalnom potezu, država se odriče dela prihoda po litru da bi ublažila udar na kupca na pumpi.
Kombinacija dva instrumenta, produžene uredbe i niže akcize, pokazuje da država za sada bira da amortizuje spoljni šok umesto da ga u celosti prebaci na potrošača. Otvoreno pitanje je koliko dugo takav aranžman može da traje. Kapa i niža akciza troše fiskalni prostor i pritiskaju marže distributera, a nijedan od ta dva izvora nije neograničen. Ako neizvesnost oko Ormuskog moreuza potraje, pritisak na veleprodajne cene ostaće, pa će svako naredno produženje uredbe biti sve skuplje za budžet.
Za vozače je poruka jednostavna: cene su ograničene, ali ne i zamrznute, a pravac zavisi od toga hoće li se svetsko tržište nafte smiriti pre nego što istekne rok uredbe. Koliko vas mesečni trošak goriva primorava da menjate navike u vožnji?
