Nafta prešla 90 dolara: Vučić saziva sastanak u sredu

Cena nafte je jutros, 20. jula, prešla 90 dolara za barel, čime je referentni barel dostigao najviši nivo u ovoj godini. Skok je usledio posle pisanja Washington Posta o mogućem širenju američke vojne akcije protiv Irana, što je otvorilo pitanje bezbednosti Ormuskog moreuza, plovnog puta kroz koji prolazi petina svetske isporuke nafte.

Cena gasa se kretala uporedo. Na holandskoj berzi TTF, koja je referentna za evropsko tržište, kubik se trgovao po ceni koja odgovara oko 624 dolara za 1.000 kubnih metara, dok evropske rezerve nafte i gasa beleže pad u punoj sezoni popune skladišta pred zimu. Kombinacija geopolitičkog rizika i tanjih rezervi gura obe sirovine naviše u istom trenutku.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u sredu održati sastanak povodom novog rasta cena nafte u svetu. On je priznao da postoji neizvesnost oko domaćeg odgovora i poručio da će država uraditi sve sa svoje strane, ali da nije veliki optimista kada je reč o ishodu. Vlada je već reagovala privremenim smanjenjem akciza na gorivo za 20 odsto, potez kojim se deo rasta na svetskom tržištu amortizuje pre nego što stigne do pumpi.

Šta cena od 90 dolara znači za NIS i licencu?

Ključna neizvesnost za Srbiju nije samo cena barela, već status Naftne industrije Srbije. Vučić je izrazio pesimizam i sumnju da će američki OFAC produžiti licence NIS-u i mađarskom MOL-u posle 31. jula, čime bi kompanija ostala izložena sankcijama uvedenim zbog vlasničke strukture povezane sa ruskim kapitalom. Predsednik je osporio optimizam direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, koji je ranije najavljivao da će licenca biti produžena.

Razlika u tonu između dva zvaničnika nije stilska. NIS drži jedinu rafineriju u zemlji, u Pančevu, i najveći deo maloprodajne mreže goriva. Ako licenca istekne bez produženja, snabdevanje derivatima oslanja se na uvoz preko Jadranskog naftovoda i alternativnih ruta, uz veće troškove logistike u trenutku kada je i sama sirovina skuplja. Domaći odgovor se zato ne svodi na jedan sastanak, nego na dve paralelne jednačine: svetsku cenu barela i regulatorni status jedine rafinerije.

Ko snosi teret rasta cena?

Privremeno smanjenje akciza prebacuje deo tereta sa potrošača na budžet. Manja akciza znači manji prihod državne kase po litru, pa svaki dan visoke cene na svetskom tržištu produžava fiskalni trošak te mere. Ako nafta ostane iznad 90 dolara duže od nekoliko nedelja, pritisak se prenosi na cene transporta, a preko njih na širu korpu robe, što je klasičan kanal uvezene inflacije za uvozno zavisnu ekonomiju.

Za sada su poznata tri elementa: cena je prešla prag koji menja računicu, država je posegla za akcizama kao prvim amortizerom, a pitanje NIS-a ostaje otvoreno do kraja meseca. Sastanak u sredu i rok OFAC-a od 31. jula padaju u isti prozor od nekoliko dana, pa će se tada videti da li je smanjenje akciza početak šireg paketa ili izolovana mera.

Da li će privremeno smanjenje akciza biti dovoljno ako nafta ostane iznad 90 dolara do kraja meseca?