Brent premašio 100 dolara po barelu, prvi put od maja

Cena sirove nafte tipa Brent probila je danas popodne prag od 100 dolara po barelu (~92 evra), prvi put u više meseci, pošto su tenzije oko dva ključna pomorska koridora naglo pojačale strah od manjka ponude. Referentna severnomorska mešavina jutros je bila na šestonedeljnom vrhu, oko 94 dolara po barelu (~86 evra), pa je popodnevni skok od oko 6% za jednu trgovačku sesiju bio dovoljan da probije psihološku granicu koju tržište mesecima nije videlo.

Okidač nije bio jedan događaj, već kombinacija dva žarišta koja istovremeno prete izvozu iz najvećeg proizvodnog regiona. Zaoštravanje u Ormuškom moreuzu, kroz koji prolazi približno petina svetske isporuke nafte, i novi napadi jemenskih Huta na tankere u Crvenom moru zajedno podižu premiju rizika koju trgovci ugrađuju u cenu svakog barela. Kada roba mora da bira duže i skuplje rute oko Afrike umesto Sueckog kanala, rastu i troškovi prevoza i osiguranja, a to se prenosi direktno na berzansku kotaciju.

Šta gura cenu naviše

Tržište nafte reaguje na percepciju rizika brže nego na stvarni pad isporuka. Dovoljna je pretnja da glavni koridor bude blokiran da bi se cena pomerila, jer kupci i rafinerije žure da obezbede zalihe pre eventualnog prekida. Ormuški moreuz i Crveno more zajedno pokrivaju najveći deo pomorskog toka nafte i naftnih derivata ka Evropi i Aziji, pa svaki incident na tim rutama ima nesrazmeran efekat na svetsku cenu.

Za uvoznike poput Srbije, koji nemaju domaću proizvodnju dovoljnu da pokrije potrošnju, rast berzanske cene je ulazni trošak koji se teško apsorbuje. Skuplji barel znači skuplju sirovinu za preradu i skuplji uvezeni derivat, a marža na pumpi retko može da upije ceo skok bez korekcije maloprodajne cene. Vremenski razmak između berzanskog skoka i cene na pumpi obično se meri danima, ne nedeljama.

Koliko će skok osetiti vozači u Srbiji?

Odgovor zavisi od toga koliko dugo se cena zadrži iznad 100 dolara. Ako je reč o kratkotrajnom skoku vođenom panikom, deo pritiska nestaje čim se rizik u moreuzu smiri. Ako se, međutim, tenzije produže, viša ulazna cena postepeno ulazi u kalkulaciju uvoznika i maloprodaje.

Dodatni problem je logistika. Nizak vodostaj Dunava već otežava rečni transport i poskupljuje uvoz goriva u Srbiju, jer barže voze manje tereta ili se roba preusmerava na skuplji kopneni prevoz. Kada se skuplja sirovina poklopi sa otežanim dopremanjem, dva troška se sabiraju u istom trenutku. To je kombinacija koja pritiska i uvoznike i krajnje potrošače, od transportnih firmi do domaćinstava koja greju na tečno gorivo.

Za sada je skok pre svega tržišni signal, a ne potvrđen manjak na terenu. Naftni fjučersi često prednjače u odnosu na fizičke isporuke, pa je moguće da se cena vrati ispod praga jednako brzo koliko ga je i probila, ukoliko se napetost oko pomorskih ruta smiri. Ključno pitanje ostaje da li je ovo početak dužeg ciklusa poskupljenja ili nagli, ali prolazni udar.

Da li mislite da će skok cene Brenta ovog puta osetno pomeriti cene na domaćim pumpama?