Nizak Dunav oborio Đerdap 1 na trećinu snage
Zbog rekordno niskog vodostaja Dunava proizvodnja najveće srpske hidroelektrane pala je na oko trećinu prosečnog dnevnog kapaciteta, a EPS poručuje da nestašice struje neće biti.
- Proizvodnja hidroelektrane Đerdap 1 pala je na oko trećinu prosečnog dnevnog kapaciteta zbog niskog vodostaja Dunava.
- Direktor EPS Dušan Živković poručuje da će snabdevanje strujom ostati stabilno i da nestašica neće biti.
- Đerdap 1 je najveća elektrana u Srbiji, sa instalisanom snagom preko 1.000 megavata.
- Nizak vodostaj istovremeno opterećuje rečni transport na Dunavu usred letnjih vrućina.
Proizvodnja Đerdapa 1, najveće hidroelektrane u srpskom energetskom sistemu, pala je na oko trećinu prosečnog dnevnog kapaciteta zbog niskog vodostaja Dunava. Reč je o postrojenju instalisane snage preko 1.000 megavata, koje u normalnim hidrološkim uslovima nosi najveći deo domaće proizvodnje iz obnovljivih izvora. Manje vode kroz turbine znači srazmerno manje kilovat-sati, a pad na trećinu kapaciteta u jeku sezone kada potrošnja raste zbog klimatizacije predstavlja ozbiljno opterećenje bilansa.
Elektroprivreda Srbije poručuje da razloga za brigu nema. Direktor EPS Dušan Živković izjavio je da će snabdevanje strujom ostati stabilno i da potrošači neće osetiti posledice smanjene proizvodnje na Dunavu. Poruka je usmerena na smirivanje javnosti pred vrhunac letnje sezone, kada svaki dan ekstremnih temperatura podiže vršnu potrošnju i sužava manevarski prostor operatora sistema.
Zašto pad na Đerdapu udara jače nego što deluje?
Đerdap 1 nije samo najveća elektrana po instalisanoj snazi, već i stub fleksibilnosti sistema. Hidroelektrane se pale i gase brže od termoblokova, pa se koriste da pokriju nagle skokove potrošnje. Kada Dunav ostane bez vode, taj jeftini i brzi izvor se sužava, a razliku mora da nadoknadi skuplja proizvodnja: domaći termoblokovi na ugalj ili uvoz sa regionalne berze, gde su cene tokom letnjih toplotnih talasa po pravilu više.
Efekat se ne zaustavlja na elektrani. Nizak vodostaj otežava i rečni transport, jer barže moraju da smanje utovar da bi prošle plovnim putem, što diže troškove prevoza rasutog tereta i uglja upravo u trenutku kada je uglju najveća potražnja. Suša tako istovremeno pogađa dva kanala: smanjuje proizvodnju čiste struje i poskupljuje logistiku goriva za onu prljaviju.
Koliko sistem može da izdrži produženu sušu?
Ključno pitanje nije današnji bilans, već trajanje. Ako se nizak vodostaj zadrži nedeljama, pritisak na uvoz i termosektor se kumulira, a letnji remonti termoblokova dodatno smanjuju raspoloživi kapacitet. EPS je u prethodnim godinama beležio da hidrologija ume da preokrene rezultat cele godine, u oba smera: obilne padavine pune akumulacije i obaraju troškove, dok suše prazne rezerve i teraju kompaniju na tržište u najgorem trenutku.
Za sada je poruka iz kompanije da je sistem stabilan i da rezervi ima. Ono što ostaje da se prati jesu konkretni brojevi u narednim nedeljama: dnevna proizvodnja Đerdapa, obim uvoza i vršna potrošnja tokom toplotnih talasa. Umirujuća izjava direktora vredi tačno onoliko koliko je potvrde budu doneli podaci o snabdevanju.
Da li mislite da srpski energetski sistem ulazi u leto dovoljno spreman za produženu sušu na Dunavu?
