Đerdap 1 radi na 20%, EPS na tržištu kupuje 10% struje

Hidroelektrana Đerdap 1, najjači proizvodni objekat u sistemu Elektroprivrede Srbije, radi na 20% kapaciteta, uz prosečan dotok od oko 1.400 kubnih metara koji je istorijski najmanji zabeležen, izjavio je generalni direktor EPS-a Dušan Živković. Susedna Đerdap 2 radi na oko 30%.

To su prve konkretne brojke o padu hidroproizvodnje otkako je poziv na štednju struje pre nekoliko dana stigao sa političkog nivoa. Do sada se govorilo o merama, sada se zna koliko je iz sistema ispalo.

„Đerdap 1 je na nivou 20 odsto, sa prosečnim dotokom istorijski najmanjim, na nivou 1.400 kubika, a Đerdap 2 je negde na oko 30 odsto”, rekao je Živković novinarima.

Reč je o dva objekta koja u normalnoj hidrologiji nose najveći deo domaće proizvodnje iz vode, pa svaki procenat manjka mora negde da se nadoknadi.

Zašto je dotok Dunava toliko pao

Uzrok je zima, ne leto. Živković je pad dotoka vezao za izostanak snega u Alpima tokom zimskih meseci, jer se otopljeni sneg iz alpskog sliva u Dunav sliva tek u proleće i leto.

Koliko je stanje na reci neuobičajeno, pokazuje merenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda: nivo Dunava kod Bezdana u utorak je pao na minus 167 centimetara. Prethodni najniži zabeležen nivo bio je minus 143 centimetra, izmeren 1909. godine, dakle pre 117 godina.

Voda se u sistemu čuva i iz razloga koji nema veze sa turbinama. Dunav se koristi za hlađenje termoelektrana u Kostolcu i TENT-u, pa proizvodnja iz uglja zavisi od iste reke koja je oborila hidroproizvodnju. Na Drini je situacija povoljnija i dotok je, prema oceni EPS-a, pristojan za ovakvu hidrologiju i sušu.

„Mi smo preduzeli uglavnom sve mere. Ne možemo očekivati značajniji dotok Dunava u narednom periodu, Drina ima pristojan dotok za ovakvu hidrologiju i ovakvu sušu. Ono što mi radimo jeste kontinuitet snabdevanja”, rekao je Živković.

Koliko struje EPS kupuje na tržištu?

Očekivana dnevna potrošnja u narednim danima je oko 100 gigavat-sati, a deficit koji EPS obezbeđuje kupovinom na tržištu je na nivou od oko 10% potreba. Prevedeno na tu dnevnu potrošnju, red veličine je oko 10 gigavat-sati dnevno koji ne dolazi iz sopstvenih kapaciteta.

Stanje proizvodnog parka Živković je opisao ovako:

• svi termokapaciteti su u pogonu, osim dva bloka koja su na remontu
• hidroelektrane rade u režimu koji dotok dozvoljava
• remontni radovi u rudarskom sektoru su završeni, Termoelektrana Kostolac je u punom pogonu, a proizvodnja u Kolubari na visokom nivou

„Očekujemo da tako i ostane. Jeste ovo period velikog izazova, ali želim još jednom da naglasim da građani i privreda ne treba da brinu o redovnom snabdevanju”, poručio je direktor EPS-a.

Uz to je apelovao na građane da električnu energiju troše racionalnije, uz ocenu da racionalna potrošnja neće ugroziti komfor koji imaju.

Zaliha uglja i priprema za zimu

Deponije uglja u TENT-u popunjene su oko 70%, a uvoz uglja se nastavlja kao jedna od mera za očuvanje sigurnosti snabdevanja. Punjenje skladišta počelo je usred letnje krize, dakle pre uobičajenog jesenjeg ciklusa.

„Već sada dopunjavamo deponije uglja i skladišta mazuta kako bismo što spremnije dočekali zimsku sezonu”, rekao je Živković.

Cilj koji je postavio je da se nivo akumulacija i deponija uglja zadrži na postojećem nivou, kako bi zimsko snabdevanje ostalo oslonjeno na domaće kapacitete. Kupovina na tržištu tokom leta je u toj računici trošak koji čuva rezervu za period veće potrošnje.

Isti problem u regionu

Niski vodostaji nisu srpska specifičnost. Nuklearne elektrane u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj zbog niskog nivoa reka takođe rade u smanjenom režimu, što sužava ponudu na regionalnom tržištu upravo u periodu kada Srbija na tom tržištu kupuje deo potreba.

Sledeći merljivi pokazatelj biće nivo popunjenosti deponija uglja pred početak grejne sezone i podatak o tome da li se dotok Dunava stabilizovao posle leta.