U energetiku 14,4 milijarde evra do 2035, EPS drži 80 odsto
Pomoćnik ministra Radoš Popadić najavio je 14,4 milijarde evra ulaganja u energetiku do 2035, a direktor EPS Dušan Živković kaže da kompanija drži 80 odsto proizvodnje struje u Srbiji.
Do 2035. godine u energetski sektor Srbije biće uloženo 14,4 milijarde evra (oko 1,69 biliona dinara po srednjem kursu), najavio je pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić. Iznos je saopšten 9. septembra na konferenciji „Energija kao oslonac rasta, stabilnost sistema i konkurentnost privrede“ u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, i to je prvi put da je za ceo sektor izneta jedna ukupna cifra, a ne pojedinačan projekat.
Konferenciju su organizovali Wireless Media Group i Mondo INC, a kao partneri su se pojavili Elektroprivreda Srbije (EPS), Privredna komora Srbije i Enterprise Europe Network. Prvi panel, „Energetski sistem Srbije 2026 do 2040, strateški okvir, investicije i stabilnost“, vodila je novinarka RTS-a Ružica Vranjković, a učestvovali su Popadić, generalni direktor EPS-a Dušan Živković i vodeća savetnica za imovinu i investicije u NALED-u Jasmina Radovanović. Drugi panel je nosio naziv „Budućnost energetskog sektora, tehnologije i ljudi“.
Šta ulazi u 14,4 milijarde evra
Popadić je rekao odakle dolazi najveći deo novca i za šta je namenjen:
Do 2035. godine biće uloženo 14,4 milijarde evra, a najveći deo tih sredstava ići će u energetiku. Prirodno je da sredstva budu usmerena u nove proizvodne kapacitete, poput RHE Bistrica, pri čemu pre svega podrazumevamo izgradnju rezervnih izvora i sistema za skladištenje energije. Pripremni radovi na ovim projektima kreću već na jesen, dok se glavni radovi očekuju tokom naredne godine.
Kao ključni projekti navedeni su reverzibilna hidroelektrana Bistrica, termoblok Kostolac B3, modernizovana RHE Bajina Bašta i Transbalkanski koridor prenosne mreže, sa novim vezama prema Italiji i Mađarskoj i koridorom oko Beograda za prenos energije iz Banata. Popadić je najavio i digitalizaciju i obnovu klasičnih hidroelektrana, uključujući sistem Đerdap, uz nastavak proizvodnje uglja i otvaranje novih polja dok novi kapaciteti ne uđu na mrežu.
EPS drži 80 odsto tržišta, a stare lokacije čekaju nove pogone
Živković je rekao da EPS praktično drži monopol u proizvodnji, ali da se kompanija menja pod pritiskom otvorenog tržišta:
EPS se nedvosmisleno prilagođava novoj situaciji kroz brze promene. Iako držimo oko 80% proizvodnje u Srbiji, moramo u potpunosti posmatrati naš biznis iz ugla aktivnog učesnika na otvorenom tržištu, uz obavezu da komercijalno i garantovano snabdevanje ostane sigurno i pouzdano.
Kompanija je objavila javni poziv za projekte obnovljivih izvora energije, solarne parkove, vetar i biomasu, uz obavezno prisustvo baterijskih skladišta. Živković je najavio i novu namenu za lokacije starih elektrana:
Naš interes u ovom procesu je dvostruk. S jedne strane, želimo da osiguramo razvoj OIE projekata, a sa druge, EPS ima svoje lokacije koje treba da dobiju novi život. Tu prvenstveno mislim na lokacije starih elektrana koje će biti povučene u rezervu ili zatvorene, gde bi se mogla izgraditi postrojenja na biomasu ili druge izvore čiste energije.
Na projektu RHE Bistrica, prema Živkoviću, pripremni radovi počeli su u februaru, a nadležnim institucijama je do sada podneto 265 zahteva. Tu se brojke razilaze: Ministarstvo rudarstva i energetike je dan ranije, 8. septembra, saopštilo da je reč o 245 zahteva. Potpisivanje ugovora sa japanskim partnerima za Bistricu, kaže Živković, očekuje se u drugom kvartalu 2027. godine. Za poređenje, o samom projektu smo ranije pisali kada je usvojen idejni projekat reverzibilne hidroelektrane snage 660 megavata, tako da je sadašnja najava prvi put kada je taj projekat stavljen u kontekst ukupnog ulaganja u sektor, a ne posmatran zasebno.
Šta kaže NALED o procedurama
Radovanović je iz ugla privrede upozorila da složene procedure kroz više institucija opterećuju kompanije koje ulažu u energetiku, i da razvoj velikih energetskih projekata košta milione evra već u početnoj fazi, pre nego što investicija uopšte krene. Dodala je da se u procesu tranzicije ne smeju zaobići lokalne samouprave, koje već imaju ideje za ulaganja u energetsku efikasnost zgrada i infrastrukturu za električna vozila.
Popadić je naveo da je zakonski okvir za elektroenergetiku i tržište gotov 99 odsto, a da preostaje da se urede energetske zajednice građana radi masovnije izgradnje solarnih panela na zgradama. Na panelu je, u vezi sa budućnošću uglja i termo sektora, izneto i upozorenje da karbonska taksa CBAM ugrožava konkurentnost izvoza električne energije iz čitavog regiona na evropsko tržište. Ta ocena je izneta kao opšti zaključak panela posle Živkovićeve izjave o ulozi uglja u tranziciji, a ne kao stav koji je izgovorila Radovanović.
Da li Srbija može da preživi bez spajanja tržišta
Na drugom panelu, tehnički direktor berze SEEPEX Dejan Stojčevski objasnio je razliku između sigurnosti sistema i energetske bezbednosti, i rekao da sigurnost snabdevanja prevashodno zavisi od novca, ne od fizičkog nedostatka energije, jer se struja može kupiti u svakom trenutku. Na pitanje da li Srbija može da funkcioniše nezavisno od formalnog spajanja tržišta sa Evropskom unijom, odgovorio je:
Da li ćemo preživeti bez spajanja tržišta? Hoćemo, kao što to radimo i sada, jer je naše bilateralno tržište razvijeno, a i pre smo imali sisteme razmene.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković rekao je da je period do 2030. godine odlučujući, jer će odrediti ukupne troškove energetske tranzicije u Srbiji, i da će troškovi karbonske takse rasti ako se tranzicija uspori. Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku i rudarstvo pri Privrednoj komori Srbije naveo je da mnoga mala i srednja preduzeća ne umeju ni da pročitaju račun za struju, a kamoli da razlikuju aktivnu i reaktivnu energiju, dok je Radomir Milovanović iz UNDP Srbija rekao da su tehnologije za diversifikaciju izvora dostupne u Srbiji, da se mogu nabaviti ili razviti, i da je ključna digitalna transformacija usmerena na kapacitete, uz nedovoljno iskorišćen potencijal biometana.
Sledeća provera najave od 14,4 milijarde evra dolazi kada se objavi ishod javnog poziva EPS-a za obnovljive izvore, i kada se, u drugom kvartalu 2027. godine, vidi da li je ugovor sa japanskim partnerima za RHE Bistrica zaista potpisan u najavljenom roku.
