EPS proizvodi sve manje struje, manjak pokriva uvozom
Proizvodnja Elektroprivrede Srbije pala je gotovo 15% za tri godine, a rupu u bilansu sve veći deo pokriva uvoz u jeku letnjih vrućina i rekordne potrošnje.
- EPS je u 2025. proizveo 30.356 GWh električne energije, gotovo 15% manje nego 2023.
- Manjak se sve više pokriva uvozom u jeku letnjih vrućina i rekordne potrošnje.
- Isporuka uglja iz Kolubare pala je sa oko 100.000 na nešto više od 60.000 tona dnevno.
- Na silazni trend upozorava organizacija SRCE, uz lošije upravljanje kopovima i kašnjenje remonta.
Elektroprivreda Srbije proizvela je 30.356 gigavat-sati električne energije u 2025. godini, gotovo 15% manje nego 34.720 gigavat-sati u 2023, a pad proizvodnje sve veći deo pokriva uvozom. Na trend upozorava organizacija SRCE, koja prati poslovanje domaćeg energetskog sistema.
Silazak nije jednokratan. Posle 34.720 gigavat-sati u 2023, proizvodnja je u 2024. pala na 31.861 gigavat-sati, pa u 2025. na 30.356. Reč je o kontinuiranom obaranju iako je u međuvremenu u pogon ušao novi blok B3 termoelektrane Kostolac, snage 350 megavata, koji je trebalo da podigne raspoloživi kapacitet sistema. Umesto rasta, bilans beleži manjak koji se pokriva kupovinom na tržištu.
Zašto proizvodnja pada i ko plaća razliku?
Ključni razlog je ugalj. Isporuka iz rudarskog basena Kolubara pala je sa oko 100.000 tona dnevno na nešto više od 60.000 tona, uz istovremeno pogoršanje kvaliteta uglja koji stiže do termoelektrane Nikola Tesla, okosnice proizvodnog portfelja EPS-a. Kada je gorivo i manje i slabije, blokovi rade ispod projektovane snage, a proizvodnja po satu pada.
SRCE uzroke vidi u lošem upravljanju kopovima, kašnjenju remonta postrojenja i neadekvatnom planiranju. To su operativni, a ne tržišni problemi: reč je o načinu na koji se vodi ugljena logistika i održavanje, a ne o spoljnom šoku na koji kompanija ne može da utiče. Razliku između proizvedene i potrebne energije na kraju plaća EPS kroz uvoz, a trošak uvoza se preko računa prelama na građane i privredu.
Poređenje sa ranijim godinama pokazuje razmeru. Gubitak od gotovo 15% proizvodnje za tri godine nije statistička oscilacija, već strukturni pad koji menja poziciju EPS-a: iz neto izvoznika u godinama sa dobrom hidrologijom i punim kopovima, kompanija u kritičnim mesecima postaje neto kupac.
Uvoz u najskupljem trenutku
Pad proizvodnje poklapa se sa letnjim toplotnim talasom i visokom potrošnjom, kada su cene struje na regionalnom tržištu po pravilu najviše. Klima-uređaji i rashladni sistemi u julu obaraju rekorde potrošnje, a upravo tada domaći sistem ima najmanje sopstvene proizvodnje da ih pokrije. Kupovina se tako obavlja u trenutku kada je kilovat-sat najskuplji, što uvoz čini dvostruko nepovoljnim: i po količini i po ceni.
Za sistem koji se decenijama oslanjao na jeftin domaći ugalj kao komparativnu prednost, prelazak na uvoznu energiju u vršnim mesecima menja celu ekonomsku logiku. Stabilnost snabdevanja ostaje, jer se manjak pokriva, ali cena te stabilnosti raste. Pitanje više nije da li ima struje, nego koliko košta to što je sve veći deo mora da se kupi spolja.
Da li vas više brine trenutni trošak uvoza ili to što se domaća proizvodnja treću godinu zaredom smanjuje?
