Prinudni otkup akcija Energoprojekta po 452,25 dinara

Vanredna sednica skupštine akcionara Energoprojekt holdinga usvojila je u četvrtak, 30. jula 2026, odluku o prinudnom otkupu akcija: preostalih 1.060.273 akcije biće otkupljeno po 452,25 dinara po komadu, što ceo paket stavlja na oko 479,5 miliona dinara (~4,1 miliona EUR). Na Beogradskoj berzi je istog dana akcija vredela 497 dinara, devet odsto više od cene po kojoj manjinski vlasnici izlaze iz kompanije.

Cena od 452,25 dinara nije nova. To je ista cena po kojoj je sprovedena ponuda za preuzimanje, pa je prinudni otkup, u praksi, produžetak te ponude na one koji se na nju nisu odazvali. Tržišna kapitalizacija kompanije u trenutku odluke iznosila je oko 5,4 milijarde dinara (~46 miliona EUR).

Konzorcijum drži 90,21 odsto kapitala

Konzorcijum okupljen oko kompanije Napred razvoj drži 9.773.319 običnih akcija, odnosno 90,21 odsto kapitala Energoprojekta. Pored Napred razvoja, u njemu su i:

• GP Napred
• Montinvest Properties
• Jopag

Vlasnik Napred razvoja je Dobroslav Bojović. Prag od 90 odsto, koji otvara vrata istiskivanju manjine, prekoračen je početkom jula, pošto je država prodala svoj udeo od oko trećine akcija po ceni od 452,3 dinara.

Ta prodaja je i dalje otvorena tema na tržištu kapitala. “Pitanje je zašto je država prodala po tako niskoj ceni”, rekao je Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Momentum. Na iznos koji je država time dobila osvrnuo se i Branislav Jorgić, ekspert za brokerske poslove: “ne verujem da je 14 miliona evra iznos koji može da potkrpi budžet”.

Rešenje iz 2017. poništeno pred Upravnim sudom

Napred razvoj sa povezanim firmama drži kontrolni paket Energoprojekta od 2017. godine, kada je udeo iznosio 55,6 odsto. To sticanje sada ima pravni problem: Upravni sud poništio je rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017. kojim je prvobitno sticanje bilo dozvoljeno.

Postupak pred sudom pokrenuli su bivši rukovodioci Vladimir Milovanović i Jovan Nikčević, sa tvrdnjom da su nedostajale potrebne saglasnosti. Odluka o prinudnom otkupu doneta je nezavisno od tog spora, na osnovu vlasničkog udela koji je u međuvremenu narastao preko zakonskog praga.

Šta dobijaju manjinski akcionari?

Dobijaju gotovinu i nemaju izbor. Vlasnici 1.060.273 akcije biće isplaćeni po 452,25 dinara po akciji, bez obzira na to po kojoj su ceni ušli i bez mogućnosti da ostanu u kompaniji.

Poređenje sa ranijim nivoima pokazuje koliko je taj iznos daleko od nekadašnjeg vrednovanja. Referentna cena akcije Energoprojekta pre devet godina bila je 1.501 dinar, pa je cena prinudnog otkupa niža za 69,9 odsto. Kratkoročno kretanje ide istim smerom: posle preuzimanja u julu akcija je pala 11,5 odsto, na 460 dinara.

Kompanija koja odlazi sa berze nije gubitaš

Energoprojekt je u prethodnoj poslovnoj godini imao 9,9 milijardi dinara konsolidovanih prihoda (~84,5 miliona EUR) i 1,3 milijarde dinara neto dobiti (~11,1 miliona EUR). Uz kapitalizaciju od 5,4 milijarde dinara, berza je celu firmu vrednovala na nešto više od četiri godišnje neto dobiti.

Posle isplate sledi skidanje akcija sa Beogradske berze i pretvaranje društva u društvo sa ograničenom odgovornošću. Taj put su prethodno prošle Luka Beograd i NLB Komercijalna banka, pa Energoprojekt neće biti presedan nego treći slučaj u istom obrascu: koncentracija vlasništva, ponuda za preuzimanje, prinudni otkup, izlazak iz javnog registra.

Za samo tržište to je gubitak još jednog imena sa dugom istorijom trgovanja i još jedne stavke u sve tanjoj korpi domaćih akcija. Sledeći korak je formalno rešenje o isključenju akcija sa listinga, posle čega Energoprojekt više neće imati obavezu objavljivanja kvartalnih izveštaja koje su investitori pratili godinama.