Energoprojekt gubi status javnog društva, akcije sa berze

Skupština akcionara Energoprojekt holdinga usvojila je 27. oktobra 2026, na 62. vanrednoj sednici, odluku o isključenju akcija kompanije sa regulisanog tržišta Beogradske berze, iz segmenta Open market. Kompanija zbog toga prestaje da bude javno akcionarsko društvo, a izveštaj sa sednice objavljen je na sajtu Beogradske berze.

Odluka je doneta jednoglasno. Glasali su Napred razvoj, GP Napred, Montinvest Properties, Jopag AG i Dobroslav Bojović, koji prema dokumentu deluju zajednički. Energoprojekt ima 10.833.592 obične akcije nominalne vrednosti 514,6 dinara po akciji.

Koji su uslovi za isključenje bili ispunjeni?

Kao osnov za isključenje u odluci su navedena tri uslova:

• kompanija ima manje od 10.000 akcionara
• promet akcijama u tri meseca pre sazivanja skupštine bio je ispod 0,5 odsto ukupno izdatih akcija
• u najmanje jednom mesecu tog perioda promet je bio ispod 0,05 odsto izdatih akcija

Prethodni korak bio je prinudni otkup. Rešenje o prinudnom otkupu registrovano je 3. avgusta 2026, a Napred razvoj je preostale akcije otkupio 28. septembra. Posle isključenja Energoprojekt postaje nejavno akcionarsko društvo i briše se iz Registra javnih društava koji vodi Komisija za hartije od vrednosti.

Šta se menja na tržištu?

Bloomberg Adria piše da je odluka bila očekivana i da kompanija više nema obavezu da javno objavljuje finansijske rezultate. Akcija se po ceni od 463 dinara nije pomerala od 9. septembra. Indeks BELEX15, uprkos imenu, i posle izlaska Energoprojekta ostaje sa osam članova.

Biznis.rs je još 7. oktobra, kad je skupština zakazana, ocenio da povlačenje sa berze zatvara konsolidaciju vlasništva, ali otvara pitanje zaštite manjinskih akcionara, transparentnosti upravljanja i daljeg sužavanja izbora na domaćem tržištu kapitala.

Kako je Napred razvoj došao do 90 odsto?

Konzorcijum koji predvodi Napred razvoj, firma u vlasništvu Bojovića, objavio je krajem aprila nameru da preuzme 44,39 odsto akcija. Bloomberg Adria navodi da je ponuđena cena bila 425,25 dinara po akciji, a Biznis.rs da je skupština 30. jula odobrila prinudni otkup po 452,25 dinara. Dva iznosa se razlikuju, a nijedan izvor ne objašnjava razliku, pa se ovde prenose svaki uz svoj izvor. Ponuda iz 2017. iznosila je 1.501 dinar po akciji, pa je ova bila najmanje tri puta niža.

Vlada Srbije, kao najveći manjinski akcionar, prodala je svoj udeo od 33,89 odsto. Konzorcijum je time došao do 90,21 odsto i prešao prag od 90 odsto potreban za prinudni otkup.

Postupak nije tekao bez zastoja. Upravni sud je posle devet godina spora poništio rešenje Komisije za hartije od vrednosti iz 2017, kojim je odobrena ponuda Napred razvoja. Tužbu su 2017. podneli bivši rukovodioci Vladimir Milovanović i Jovan Nikčević. Komisija je sredinom avgusta privremeno obustavila evidentiranje prinudnog otkupa, a prema Bloomberg Adriji o tom predmetu još odlučuje. Presuda, prema istom izvoru, nema uticaja na dosadašnje transakcije.

Kakvi su poslovni rezultati kompanije?

Neto dobit Energoprojekta u prvih šest meseci 2026. bila je 70 odsto manja nego u istom periodu 2025. Prihod od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu pao je 80 odsto. Analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić ocenila je ranije da je pad ukupnih prihoda delom posledica visoke osnovice iz prošle godine, ali da rezultati za prvo polugodište ukazuju na izrazito pogoršanje profitabilnosti osnovnog poslovanja.

Kako je do kontrole došlo ranije?

Napred razvoj akcije je sticao godinama. Zvaničnu kontrolu ostvario je 2017, kada je kupovinom 17 odsto akcija povećao udeo na 55,61 odsto, uz kontroverze oko trgovanja između povezanih lica. Pre toga je imao 24,5 odsto, a povezani Montinvest Properties i Jopag po 5,17 i 5,12 odsto. Krajem 2024. pokušao je novo preuzimanje po ceni od 375 dinara po akciji i otkupio svega 0,1 odsto.

Energoprojekt je osnovan 1951. Gradio je hidroelektrane Đerdap i Bajina Bašta, Termoelektranu Nikola Tesla i Beogradsku arenu.