Industrijska proizvodnja +0,8%, struja i gas -10,4%
Republički zavod za statistiku objavio je junske indekse: prerađivačka industrija u plusu 2,8%, a sektor snabdevanja električnom energijom i gasom u minusu treći mesec zaredom.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu 2026. veća je 0,8% nego u junu prethodne godine, pokazuju indeksi koje je Republički zavod za statistiku objavio 31. jula. U odnosu na prosek 2025. godine plus iznosi 2,3%, a za prvih šest meseci 2026. saldo je 0,7% iznad istog perioda lane.
Taj skromni plus ne dolazi iz celog sistema. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pao je 10,4%, dok je prerađivačka industrija porasla 2,8%, a rudarstvo palo 1%. Prerađivački deo, dakle, nosi ceo rezultat i pokriva minus u energetici.
Koliko dugo traje pad u snabdevanju strujom i gasom
Tri meseca, i svakog je dublji. U aprilu je taj sektor beležio minus od 7,7%, u maju 8,6%, u junu 10,4%. Nije reč o jednom lošem mesecu nego o nizu koji se produbljuje, i to u sektoru koji ulazi u trošak svake fabrike nizvodno od sebe.
Uz to, energija kao namena proizvodnje pala je 3,2%. Pad je zabeležen i kod netrajnih proizvoda za široku potrošnju, 3,9%, i kod trajnih proizvoda za široku potrošnju, gde je minus najveći u celoj strukturi i iznosi 11,5%.
Šta je vuklo industriju nagore
Rast je došao iz kapitalnih ulaganja i industrijskog lanca, ne iz potrošnje. Proizvodnja kapitalnih proizvoda porasla je 10,2%, a intermedijarnih proizvoda bez energije 4,7%. Najveći uticaj na ukupan rast imale su:
- proizvodnja motornih vozila i prikolica
- proizvodnja električne opreme
- proizvodnja koksa i derivata nafte
- proizvodnja mašina i opreme
- proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda
Rast je zabeležen u 16 oblasti koje čine 58% strukture industrijske proizvodnje, a pad u 13 oblasti sa udelom od 42%. Podela je gotovo na pola, što objašnjava zašto se ukupan indeks jedva pomerio.
Mesečno poređenje daje drugu sliku
Desezonirani indeks, koji poredi jun sa majem i uklanja sezonske efekte, pokazuje minus. Ukupna industrija pala je 0,4%, a prerađivačka industrija 1,3%. Godišnje poređenje je, dakle, u plusu, a mesečno u minusu, i to u istom sektoru koji je godišnji plus i doneo.
Statistika objavljuje i verziju sa procenom proizvodnje malih preduzeća sa manje od 50 zaposlenih. Po njoj je ukupna industrijska proizvodnja u odnosu na prosek 2025. veća 2,1%, a prerađivačka 7,4%, znatno više nego u osnovnom obračunu. Razlika pokazuje koliko mali pogoni doprinose, a koliko sporo ulaze u redovnu mesečnu statistiku.
Sledeći set podataka, za jul, RZS objavljuje poslednjeg radnog dana avgusta, po rasporedu koji važi tokom cele 2026. godine. Ako se niz u energetici nastavi, četvrti uzastopni dvocifreni ili blizu dvocifrenog minus više se neće moći pripisati bazi iz prethodne godine.
