RZS objavljuje detaljan obračun rasta BDP-a od 3 odsto
Republički zavod za statistiku 1. juna objavljuje razrađen obračun kvartalnog BDP-a, posle procene da je privreda u prvom kvartalu 2026. realno porasla 3 odsto.
- Republički zavod za statistiku 1. juna objavljuje detaljniji obračun kvartalnog BDP-a, posle prve procene rasta od 3 odsto.
- Realni rast BDP-a u prvom kvartalu 2026. iznosi 3,0 odsto međugodišnje, oko tri puta brže od proseka Evropske unije.
- Rast vuku industrija i trgovina: prerađivačka proizvodnja u martu beleži 8,4 odsto, promet u trgovini na malo 15,5 odsto.
- Evropska unija u istom periodu rasla je 1 odsto, a evrozona 0,8 odsto, prema podacima Evrostata.
Realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u prvom kvartalu 2026. iznosi 3,0 odsto međugodišnje, što je oko tri puta brže od proseka Evropske unije od 1 odsto. To je polazna cifra na koju se danas, 1. juna, nadovezuje detaljniji obračun.
Republički zavod za statistiku objavljuje razrađen obračun kvartalnih nacionalnih računa, koji prvu procenu rasta razlaže na doprinose pojedinačnih delatnosti. Reč je o redovnoj reviziji koja brzu procenu zamenjuje preciznijim podacima, pa tek sada postaje jasno koji su sektori stvarno gurali ekonomiju napred, a koji su je usporavali.
Šta zaista pokreće rast od 3 odsto?
Najveći teret nosi industrija. Industrijska proizvodnja u martu beleži rast od 6,4 odsto, a prerađivačka industrija, koja je jezgro domaće ekonomije, ide još brže, sa 8,4 odsto. To je sektor koji zapošljava direktno i kroz lance dobavljača, pa njegov tempo daje ton celom kvartalu.
Drugi oslonac je potrošnja. Promet u trgovini na malo u martu raste 15,5 odsto u tekućim cenama, dok motorna goriva, kao zaseban segment, beleže 27,7 odsto. Cifre u tekućim cenama nose i deo inflacije, pa realni doprinos potrošnje treba čitati uz tu ogradu, ali smer je nedvosmislen.
Tri glavna nosioca rasta u prvom kvartalu jesu:
- prerađivačka industrija, sa rastom proizvodnje od 8,4 odsto u martu
- ukupna industrijska proizvodnja, sa 6,4 odsto
- trgovina na malo, sa prometom većim za 15,5 odsto u tekućim cenama
Koliko 3 odsto vredi u evropskom poređenju
Srpski rast od 3,0 odsto dobija pravu težinu tek naspram Evrope. Evropska unija u istom periodu rasla je 1 odsto, a evrozona 0,8 odsto, prema podacima Evrostata. Drugim rečima, domaća ekonomija ide oko tri puta brže od proseka bloka koji joj je glavni trgovinski partner.
Realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju 2026. godine, prema prvoj proceni, iznosi 3,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Taj jaz nije sam po sebi garancija dugoročne stabilnosti. Brži rast manje ekonomije sa niže osnovice je očekivan, a deo zamaha dolazi iz sektora osetljivih na cene energenata i uvozne komponente. Detaljan obračun koji RZS objavljuje danas pokazuje koliko je rast široko zasnovan, a koliko počiva na nekoliko delatnosti.
Da li će tempo od 3 odsto izdržati i u narednim kvartalima, ili je reč o snažnom startu godine koji će se smiriti, pokazaće sledeća kvartalna objava. Šta vi mislite, da li je ovakav rast održiv?
