Sedam članica OPEK plus dodaje 188.000 barela u septembru

Sedam članica OPEK plus dogovorilo je na onlajn sastanku u nedelju povećanje proizvodnih kvota za septembar za oko 188.000 barela dnevno. Odluku su potpisale Saudijska Arabija, Rusija, Irak, Kuvajt, Alžir, Kazahstan i Oman, a u zajedničkom saopštenju stoji da su se te zemlje odlučile na „prilagođavanje proizvodnje od 188 hiljada barela dnevno”.

Cifra je mala u odnosu na sve što je grupa radila u prethodne tri godine, ali je datum bitan. Septembarskom kvotom se zatvara ukidanje dobrovoljnog smanjenja od 1,65 miliona barela dnevno, dogovorenog 2023. godine. To je drugi od tri paketa rezanja koje je OPEK plus uveo od kraja 2022. do kraja 2023, kada je ukupna ponuda skresana za oko šest miliona barela dnevno.

Šta se tačno zatvara ovom odlukom

Redosled je važan zato što se paketi ne ukidaju odjednom. Grupa je 2025. godine promenila strategiju i krenula da vraća barele na tržište u malim mesečnim koracima, pa je septembar tačka u kojoj je drugi paket potrošen do kraja. Prvi paket i treći, kolektivni deo rezanja, i dalje su na snazi.

Promenio se i sastav potpisnica. Dobrovoljno smanjenje iz 2023. dogovorilo je osam zemalja, a septembarsku odluku potpisuje njih sedam: Ujedinjeni Arapski Emirati napustili su OPEK plus 1. maja 2026. godine. Odlazak jedne od zemalja sa najbržim rastom kapaciteta u Zalivu ostaje otvoreno pitanje za pregovore koji tek dolaze.

„OPEK plus je završio ukidanje svojih dobrovoljnih rezova. Sledeći izazov je upravljanje viškom koji bi mogao da se pojavi kada se izvozni tokovi normalizuju”, rekao je Jorge Leon, analitičar Rystad Energy.

Višak o kojem govori nije pitanje ove nedelje. Barele koje su na papiru vraćene tržištu tek treba fizički izvesti, a upravo tu je zapelo tokom cele godine.

Zašto povećana kvota ne znači i povećane isporuke

Ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini otežali su izvoz iz pojedinih članica, pa mesečna povećanja tokom 2026. uglavnom ostaju na papiru. Hormuški moreuz, kroz koji ide najveći deo izvoza iz Zaliva, i dalje je pod ograničenjem, uprkos kratkotrajnom oporavku pomorskog saobraćaja posle memoranduma o razumevanju koji su Sjedinjene Države i Iran potpisale u junu.

Ruski primer pokazuje razmeru jaza. Proizvodnja Rusije kreće se oko devet miliona barela dnevno, naspram kvote od 9,8 miliona. Razlika od oko 800.000 barela dnevno je više od četiri puta veća od celog septembarskog povećanja koje je grupa upravo odobrila. Drugim rečima, jedna jedina članica ne isporučuje ono što joj kvota već dozvoljava, i to u obimu koji poništava efekat zajedničke odluke. Uzrok su ponovljeni napadi dronovima na rusku naftnu infrastrukturu.

Slično važi i šire. Giovanni Staunovo, analitičar UBS, naveo je da mnoge članice OPEK plus ne mogu da proizvedu onoliko koliko im zvanične kvote dopuštaju, zbog pada proizvodnih kapaciteta, pa podizanje ciljeva gubi na značaju.

„Današnja odluka menja malo šta u kratkom roku jer Hormuški moreuz ostaje pod ograničenjem. Pravi uticaj na tržište doći će kada se normalni izvozni tokovi obnove”, poručio je Leon.

Postoji i izuzetak. Irak je iskazao želju da znatno poveća proizvodnju, što bi, ako se moreuz otvori, ubrzalo punjenje tržišta više nego što sama brojka od 188.000 barela sugeriše.

Šta sledi u četvrtom kvartalu?

Saopštenje ne govori ništa o politici proizvodnje za poslednja tri meseca ove godine, niti pominje mogućnost da se dalja povećanja obustave. Povećanje za septembar analitičari su uglavnom očekivali, a deo njih je računao i na pauzu.

Leon je kao osnovni scenario naveo zastoj u četvrtom kvartalu, dok se grupa priprema za pregovore o kvotama za 2027. godinu:

„Pošto je kampanja obnavljanja proizvodnje završena, OPEK plus ima malo razloga da žuri sa daljim promenama ponude. Naš osnovni scenario je pauza u četvrtom kvartalu, dok se grupa priprema za pregovore o kvotama za 2027.”

Priprema je već počela. Organizacija trenutno procenjuje proizvodne kapacitete svojih članica kako bi utvrdila referentne nivoe na osnovu kojih će se računati kvote za 2027. godinu. To je tehnički posao sa političkim posledicama: zemlja kojoj se prizna veći kapacitet dobija veću kvotu, pa se o polaznim brojkama pregovara jednako oštro kao o samim rezovima. Analitičari DNB Carnegie već upozoravaju da grupu čekaju potencijalno teški razgovori o novim kvotama od sledeće godine.

Za tržište to znači da naredna prava informacija neće biti mesečna odluka o kvoti, nego dva podatka koja tek stižu: koliko se barela iz Zaliva stvarno ukrca kada se saobraćaj kroz Hormuški moreuz vrati na normalu i koje referentne nivoe će grupa priznati svojim članicama za 2027. godinu.