Rusija izvezla Kini 77,65 miliona tona nafte za osam meseci
Kineska carina je 20. septembra objavila da je Rusija od januara do avgusta isporučila Kini 77,65 miliona tona nafte, uz porast vrednosti uvoza od 33,3 odsto.
Rusija je od januara do avgusta ove godine isporučila Kini 77,65 miliona tona nafte, pokazuju podaci Glavne uprave carina Kine, objavljeni 20. septembra 2026. Reč je o rastu od 18,1 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Vrednost tog uvoza porasla je još brže, 33,3 odsto, i dostigla 44,84 milijarde dolara.
Do sada smo o preusmeravanju ruske nafte ka Aziji pisali uglavnom preko dnevne cene brenta. Sedamnaestog septembra smo javljali o padu te cene na 103 dolara i o tome da Saudijska Aramko obnavlja oštećeni naftovod za svega nekoliko dana. Sadašnji podaci kineske carine su prva konkretna brojka o samom obimu i vrednosti isporuka, ne o ceni na berzi.
Zašto vrednost raste brže od količine
Kada vrednost uvoza raste skoro dvostruko brže od njegove količine, razlog je jednostavan: prosečna cena tone ruske nafte za kinesko tržište bila je u prvih osam meseci 2026. znatno viša nego u istom periodu prošle godine. Rast od 18,1 odsto u tonama, uz rast od 33,3 odsto u dolarima, znači da je Kina za svaku isporučenu tonu u proseku plaćala više nego lane, uprkos tome što je kupovala i veće količine. Za kupca to je dvostruki trošak, veći obim i viša cena po jedinici, dok za rusku stranu to znači i veći prihod od izvoza i zadržan, čak proširen, tržišni udeo.
Iz odnosa ta dva procenta može se izvesti i približna cena tone. Iz 44,84 milijarde dolara podeljenih sa 77,65 miliona tona proizlazi prosečna cena od oko 577 dolara po toni u prvih osam meseci 2026. Kada se procenti vrate unazad, cena tone u istom periodu 2025. iznosila je oko 511 dolara, što znači da je prosečna cena ruske nafte za Kinu za nešto manje od godinu dana porasla oko 13 odsto, dodatno uz rast obima.
Ko gubi, a ko dobija tržište u Kini?
„Rusija čvrsto drži status najvećeg izvoznika nafte u Kinu”, pokazuju podaci kineske carine. Drugi najveći isporučilac, Saudijska Arabija, u istom periodu je izvezla 40,41 milion tona, uz pad od 22,8 odsto. Treći je Brazil sa 39,14 miliona tona, uz rast isporuka od 35,1 odsto. Indonezija je isporučila 26,25 miliona tona, uz skok od čak 128,7 odsto, dok je Malezija isporučila 24,25 miliona tona, uz pad od 48,7 odsto.
Poredak pokazuje da Kina ne zavisi od jednog dobavljača. Dok Rusija i Brazil dobijaju na obimu, Saudijska Arabija i Malezija gube tržišni prostor, a Indonezija beleži najveći skok među svih pet zemalja sa vrha liste, iako sa manjom osnovom nego prve tri.
Šta pokazuje poređenje sa ranijim godinama
U celoj 2025. godini ukupan kineski uvoz nafte iznosio je 577,72 miliona tona, rast od 4,4 odsto u odnosu na 2024. U toj istoj 2025. godini ruske isporuke su, međutim, pale 7,1 odsto, na 100,72 miliona tona. Godinu ranije, u 2024, Kina je ukupan uvoz nafte smanjila za 1,9 odsto, dok su isporuke iz Rusije tada rasle 1,3 odsto.
Sadašnji podaci za prvih osam meseci 2026. idu u suprotnom smeru od cele 2025. godine: ruske isporuke sada rastu, i to brže od ukupnog kineskog uvoza. Ako se taj tempo zadrži do kraja godine, ruski udeo u kineskom uvozu nafte za 2026. biće veći nego u 2025, kada je iznosio nešto preko 17 odsto ukupne količine.
Sledeći presek Glavne uprave carina Kine, za period januar do septembar, očekuje se sredinom oktobra. On će pokazati da li pad cene brenta u drugoj polovini septembra menja samo vrednost ili i obim isporuka iz Rusije.
