Potrošački krediti rastu 28,4%, otplaćuje ih 134.000 ljudi

Potrošački krediti u Srbiji na kraju jula 2026. vredeli su 29,65 milijardi dinara (oko 253 miliona evra po kursu od približno 117 dinara za evro), a u odnosu na jul prošle godine uvećani su za 28,4%. Brže od toga u julskom kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije nije rasla nijedna druga vrsta duga, iako je reč o najmanjoj stavci u zaduženju stanovništva.

Ukupan dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama 31. jula iznosio je 4.701 milijardu dinara, dakle oko 4,7 biliona ili približno 40 milijardi evra. Godinu dana ranije taj zbir je bio za 15,6% manji.

Građani se zadužuju brže od privrede

Zbirna cifra se deli na tri kolone, i one ne rastu istim tempom:

• privreda: 2.468 milijardi dinara (~21,1 milijardi EUR), rast 12,4%
• stanovništvo: 2.131 milijardu dinara (~18,2 milijardi EUR), rast 19,7%
• preduzetnici: 101,8 milijardi dinara (~869 miliona EUR), rast 14%

Razlika između građana i pravnih lica iznosi 7,3 procentna poena, što znači da se stanovništvo zadužuje oko 1,6 puta brže od firmi. Privreda i dalje nosi veći apsolutni iznos, ali je razmak sa svakim mesecom manji: na 2.468 milijardi kod pravnih lica dolazi 2.131 milijarda kod građana, pa je odnos pao ispod 1,16 prema jedan.

Gotovinski kredit nosi polovinu duga stanovništva

Najveća stavka kod građana ostaje gotovinski kredit, po kome banke potražuju 1.046 milijardi dinara (~8,9 milijardi EUR), za 20,8% više nego u julu 2025. To je 49,1% ukupnog duga stanovništva, dakle skoro tačno polovina. Slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju sa 903,25 milijardi dinara (~7,7 milijardi EUR) i rastom od 19,6%.

Poljoprivredni krediti su na 101,97 milijardi dinara uz rast od 9,2%, što je najsporiji tempo u celom izveštaju, a ostali krediti stanovništva iznose 50,31 milijardu. Potrošački kredit, uprkos najbržem rastu, čini svega 1,4% duga koji građani imaju prema bankama.

Koliko građana otplaćuje potrošački kredit?

Prosečan dug po korisniku potrošačkog kredita u julu je iznosio 221.440 dinara, oko 1.890 evra. Kada se ukupan iznos od 29,65 milijardi podeli tim prosekom, dobija se oko 134.000 korisnika, što je manje od jednog na četrdeset punoletnih građana. Baza je mala, pa svaki novi zajam procentualno teže pomera prosek nego kod gotovinskih kredita, gde je stanje četrdeset puta veće.

Docnja pada dok dug raste

Učešće kašnjenja u ukupnom dugu po bankarskim kreditima iznosilo je 1,8%, prema 2,0% godinu dana ranije. Docnja je najveća kod preduzetnika, 3,3%, zatim kod pravnih lica, 2,4%, dok stanovništvo kasni najmanje, sa 1,1%. Tekućih računa je krajem jula bilo 9.405.781, korisnika 6.127.140, a u docnji 208.755 računa ili 2,2% od ukupnog broja.

Uporedo sa tim, banke su ranije ove godine odbile 310 zahteva za olakšice u otplati kredita, o čemu smo pisali. Kombinacija rastućeg duga i opadajuće docnje govori da se dužnici za sada uklapaju u rate, ali i da je prostor za restrukturiranje uzak kada rata prestane da se uklapa.

Kartica više, korisnika manje

Kreditnih kartica je 31. jula bilo 1.115.039, za 1,7% više nego godinu dana ranije. Broj korisnika tih kartica u istom periodu je pao za 1,9%, na 855.832. Na jednog korisnika tako dolazi 1,3 kartice, pa se rast broja kartica ne poklapa sa širenjem kruga ljudi koji ih koriste. Naredni presek stanja daje avgustovski izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.