68 odsto novih kredita građanima bilo je gotovinsko
Kreditna aktivnost je u junu porasla 16,6 odsto međugodišnje, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije, a gotovinski zajmovi nose skoro dve trećine novog zaduživanja građana.
Gotovinski krediti su u drugom tromesečju 2026. činili 68 odsto svih novih zajmova odobrenih građanima, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o trendovima u kreditnoj aktivnosti, objavljen danas. Deo tog iznosa, navodi centralna banka, odnosi se na refinansiranje kredita ranije odobrenih građanima s nižim primanjima, u skladu sa njenim supervizorskim očekivanjima.
Ukupna kreditna aktivnost je nastavila da raste i u junu, na međugodišnjem nivou od 16,6 odsto kada se isključi efekat promene deviznog kursa. To je blago niže nego u martu, ali i dalje visok tempo koji traje već nekoliko tromesečja zaredom.
Rast je i dalje najviše vučen zaduživanjem stanovništva. Krediti građanima bili su u junu veći 20 odsto međugodišnje, nešto manje nego u martu kada je stopa iznosila 20,9 odsto. Krediti privredi porasli su 11,7 odsto, takođe blagi pad u odnosu na mart, kada je rast bio 12 odsto.
U apsolutnom iznosu, krediti stanovništvu su tokom tromesečja povećani za 95 milijardi dinara, odnosno 4,7 odsto, na ukupno 2.101 milijardu dinara u junu, što čini polovinu svih kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora. Krediti privredi porasli su za 67,5 milijardi dinara, ili 3,5 odsto, na 1.977,1 milijardu dinara, oko 47 odsto ukupnih plasmana.
Najveći deo prirasta kredita privredi, 65 odsto, otišao je mikro, malim i srednjim preduzećima, čije je učešće u ukupnim kreditima privredi poraslo na 60,7 odsto, uz međugodišnji rast od 12,6 odsto. Najviše su se zaduživala preduzeća iz građevinarstva, poslovanja nekretninama i trgovine. Jedina dva sektora sa padom zaduženja bili su saobraćaj i energetika.
Kod stanovništva, obim novoodobrenih kredita iznosio je 311 milijardi dinara, 15 odsto više nego u istom periodu 2025. Posle gotovinskih zajmova sa 68 odsto, slede stambeni krediti sa učešćem od 19 odsto.
Ko plaća više za zaduživanje
Kamate su porasle na skoro sve vrste zajmova. Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi porasla je sa 6,8 odsto u prvom tromesečju. Tu se izvori razilaze: Biznis.rs navodi da je nova stopa 7,1 odsto, dok Tanjug prenosi 7,2 odsto. Kamata na evroindeksirane kredite privredi porasla je sa 4,9 na 5,1 odsto.
Stanovništvu je dinarska kamata porasla za 0,1 procentni poen, na 8,4 odsto, uglavnom zbog poskupljenja najzastupljenijih, gotovinskih zajmova. Kamata na stambene kredite u dinarima je, nasuprot tome, pala na 10,7 odsto, a evroindeksirana kamata na kredite stanovništvu ostala je nepromenjena, na 4,7 odsto.
Manje problematičnih kredita, veća dinarizacija
Učešće problematičnih kredita u ukupnim plasmanima palo je u junu na 2 odsto, najniži nivo koji NBS beleži. Istovremeno, dinarizacija ukupnih plasmana privredi i stanovništvu popela se na 40,7 odsto, sa 39,7 odsto u martu, što je njen najviši zabeleženi nivo.
Narodna banka svoj izveštaj obrazlaže time da su uslovi zaduživanja ostali povoljni zahvaljujući ranijem ublažavanju monetarne politike same NBS i Evropske centralne banke, uz mere koje bankama omogućavaju povoljnije kreditiranje građana s nižim primanjima, kao i kredite iz programa za mlade za kupovinu prve nekretnine.
