Evro 119 do 120 dinara u menjačnicama, srednji kurs miruje
Dušan Uzelac iz Kamatice kaže da pojedine menjačnice koriste povećanu potražnju za gotovinom, dok se srednji kurs jedva pomera. Nestašice deviza, tvrdi on, nema.
Evro se u pojedinim menjačnicama prodaje po 119, a ponegde i po 120 dinara, dok se zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije (NBS) u istom periodu gotovo nije pomerio. Razliku između gotovinske cene i referentnog kursa objašnjava Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, koji je za RTS govorio o psihološkom efektu i strahu građana, a ne o manjku deviza.
Menjačnice smo već pominjali: pisali smo o tome da odbijaju prodaju evra i o podatku NBS o prodaji od 744,9 miliona. Novo je što cena u delu menjačnica sada stoji na 119 i 120 dinara, a da se na nivou zvaničnog kursa ne vidi pomak koji bi to pratio.
„Rekao bih da postoje pokušaji nekih menjačnica da se okoriste ovom situacijom“, kaže Uzelac za RTS.
Šta propisuje NBS o prodajnom kursu?
Uzelac podseća da menjače obavezuje pravilo Narodne banke Srbije. „Postoji vrlo jasno pravilo po kojem Narodna banka Srbije ograničava najviši prodajni kurs u odnosu na srednji“, navodi on.
Da li u Srbiji ima nestašice evra?
Po Uzelcu, ne. „Nema nikakvih problema, deficita niti nestašice“, izjavio je on za RTS. Povećanu potražnju za evrima u menjačnicama pripisuje strahu, a veću tražnju za gotovinom sezoni: „Sve što se dešava kratkotrajnog je psihološkog karaktera.“
Kao dokaz navodi ponašanje zvaničnog kursa. Da je na devizno tržište stigao ozbiljniji poremećaj, kaže, logično bi bilo očekivati i znatno veće promene srednjeg kursa, a toga nema:
„Srednji kurs se gotovo uopšte ne pomera u odnosu na svu ovu priču koja se stvorila, što znači da dešavanja nemaju veći uticaj, osim psihološkog.“
Po toj logici, rast cene na pojedinim šalterima ne potiče iz deficita deviza.
Zašto manjim menjačnicama ponestaje gotovine?
Problem je, objašnjava Uzelac, ograničen na gotov novac, jer je za njegovo dopremanje potrebna logistika. Poredi to sa prodavnicom koja uobičajeno proda tonu jabuka nedeljno, a onda se suoči sa zahtevom za deset tona. Roba ne može da stigne na rafove za jedan dan.
„Ako neko ujutru kupi sve evre koje imaju, one ostatak dana nemaju šta da prodaju“, kaže Uzelac. Odnosi se to pre svega na manje menjačnice, koje po njegovim rečima nisu mogle da obezbede dovoljno gotovine u odnosu na povećanu potražnju.
Gde se evro kupuje bez ograničenja?
Uzelac savetuje da se sa kupovinom ne žuri i da se, ko može, okrene bankarskoj aplikaciji. „Danas niko nema problem da kupi devize preko bankarske aplikacije“, poručuje on, uz dodatak: „Nema ograničenja niti neuobičajeno visokih kurseva.“
Gotovinska razmena u menjačnicama čini manji deo ukupnog deviznog tržišta. Značajnu ulogu na njemu imaju kompanije, korporacije i javna preduzeća, među njima i ona koja kupuju energente. Za poređenje, Uzelac navodi da je evro i u novembru 2021. koštao oko 117,6 dinara, što je, kaže, znak da se vrednost domaće valute godinama kreće u relativno uskim okvirima.
Kakve veze sa tim ima Alta banka?
Uzelac govori i o odluci NBS da Alta banci oduzme dozvolu za rad. Ocenjuje da taj slučaj ne može da ugrozi stabilnost bankarskog sistema, jer Alta banka drži oko tri odsto tržišta. Poverenje građana je, ipak, po njemu već uzdrmano.
Građani, dodaje, zbog ranijih loših iskustava često reaguju strahom, pa podižu novac i kada za to nema ekonomskog razloga. „Strah ne možemo uvek racionalno da objasnimo“, kaže Uzelac, i očekuje da će se stanje smiriti za nekoliko dana.
