Minimalac od 600 evra i anketa poslodavaca uoči pregovora
Predsednik SSSS Zoran Mihajlović očekuje da Vlada ponudi 600 evra, oko devet do deset odsto iznad sadašnjih 550. Unija poslodavaca u isto vreme anketira firme o trošku poslednjeg povećanja.
Neto minimalna zarada u Srbiji iznosi oko 65.000 dinara, odnosno oko 550 evra, a predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović računa da će Vlada Srbije na sto staviti ponudu od 600 evra. To je rast od oko devet do deset odsto i, po toj računici, manje od cilja od 650 evra koji je najavljen za 2027. godinu.
Sindikati prvo hoće da vide predlog povećanja zarada u javnom sektoru, pa tek onda da formulišu zahtev za minimalac. Razlog je kompresija: kada minimalac raste brže od ostalih plata, razlika u primanjima radnika sa različitim stepenom obrazovanja se topi.
„Porast zarada u javnom sektoru morao bi da bude veći od rasta ‘minimalca’ kako ne bi došlo do kompresije, odnosno smanjenja razlike u tim primanjima. Mislim da će Vlada Srbije ponuditi povećanje ‘minimalca’ sa sadašnjih 550 evra na 600 evra, što je oko devet-deset odsto”, rekao je Mihajlović.
Na pitanje da li je logičnije da sindikat prvo traži rast minimalca, pa da država potom koriguje plate u javnom sektoru, Mihajlović je odgovorio da država to prošle godine nije uradila: minimalac je porastao više od ostalih zarada u javnom sektoru, razlike u primanjima su se smanjile i među zaposlenima je vladalo nezadovoljstvo. Koliko ljudi u Srbiji danas prima minimalnu zaradu, sindikat nema podatak, ali Mihajlović pretpostavlja da ih je više nego lane, jer je deo zaposlenih upravo prošlogodišnjim povećanjem ušao u tu kategoriju. Cilj predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prosečna plata od 1.400 evra i minimalac od 650 evra u 2027, po njegovoj oceni neće biti dostignut.
Šest stotina pedeset evra, ali kog datuma?
Savetnik za ekonomska pitanja u Sindikatu UGS „Nezavisnost” Zoran Ristić kaže da taj sindikat očekuje obećanih 650 evra, ali bez kompresije, što znači da zarade u javnom sektoru moraju rasti brže nego do sada. Otvoreno mu je pitanje dinamike.
„Ako je određen cilj da ‘minimalac’ naredne godine iznosi 650 evra, ne znamo da li Ministarstvo finansija planira da to izvede u više koraka. Nejasno je da li misle da minimalac 1. januara 2027. iznosi 650 evra ili će biti povećan krajem godine, na primer u decembru kako bi se prikazalo da je ostvareno obećanje”, rekao je Ristić.
Razlika između ta dva datuma nije formalna. Ako minimalac dostigne 650 evra prvog januara, radnik na tom nivou primanja tokom cele 2027. godine ima oko 100 evra mesečno više nego danas. Ako isti iznos stigne u decembru, obećanje je ispunjeno na papiru, a u godišnjem primanju se vidi jedna isplata.
Ristić navodi i primer iz javnih komunalnih preduzeća: u jednom lazarevačkom preduzeću je posle prošlogodišnjeg povećanja od oko 530 zaposlenih njih 450 imalo platu na nivou minimalca. Stav tog sindikata je da minimalna zarada mora da pokrije prosečnu potrošačku korpu, a ne minimalnu, koja ne obezbeđuje dovoljno namirnica i osnovnih potrepština.
Poslodavci mere trošak pre nego što sednu za sto
Unija poslodavaca Srbije pokrenula je anonimnu anketu među privrednicima. Pita firme kako se poslednje povećanje minimalne cene rada odrazilo na:
- troškove poslovanja
- zarade zaposlenih
- zapošljavanje
- investicije
- konkurentnost preduzeća
Cilj je i da se, kako navode iz te asocijacije, prepoznaju uslovi i mere koje bi omogućile održiv rast zarada uz očuvanje stabilnosti poslovanja. Odgovori privrednika biće osnova za stavove i inicijative Unije u pregovorima o minimalnoj ceni rada za 2027. godinu. Poslodavačka strana, dakle, u pregovaračku sobu ulazi sa sopstvenim podacima o trošku, dok sindikati čekaju cifru iz budžeta.
Koliko je minimalac porastao u prethodnih godinu i po?
Tri koraka su bila brza i blizu jedan drugom. Minimalac je u januaru 2025. povećan za 13,7 odsto, u oktobru iste godine za još 9,4 odsto, kada je iznosio oko 500 evra, a od januara 2026. za 10,1 odsto, čime je stigao do 550 evra. Složeno, ta tri koraka daju rast od oko 37 odsto u nešto više od godinu dana.
Ponuda od 600 evra bila bi četvrti korak po redu i po stopi bi bila najbliža onima iz oktobra 2025. i januara 2026. Skok pravo na 650 evra značio bi rast od oko 18 odsto u jednom potezu, što je iznad svakog pojedinačnog koraka iz prethodnog ciklusa.
Gde je Srbija na evropskoj lestvici
Poređenja se prave po bruto iznosu, pa se srpskih 550 evra neta ne stavlja pored tuđih brojki direktno. Prema podacima Eurostata, u prvom polugodištu prošle godine bruto minimalna zarada u Srbiji iznosila je 619 evra, a nižu su imale Ukrajina (182 evra), Moldavija (285 evra), Albanija (408 evra), Severna Makedonija (542 evra) i Bugarska (551 evro). U prvoj polovini ove godine srpski bruto minimalac je 744 evra, a ispod njega su, pored tih zemalja, i Crna Gora (670 evra) i Turska (654 evra).
Hrvatska ima bruto minimalac od oko 1.050 evra, dakle na nivou prosečne plate u Srbiji, a Slovenija se približila iznosu od 1.300 evra bruto.
Ako dogovora ne bude
Minimalnu cenu rada utvrđuju članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije: Vlada, reprezentativni sindikati i poslodavci. Prvi sastanak pregovaračkog tima zakazan je za ponedeljak, 10. avgust, ranije u godini nego što je uobičajeno, što se povezuje sa najavom izbora i rokovima za izradu budžeta. Ako strane ne postignu dogovor, po Zakonu o radu iznos određuje Ministarstvo finansija.
Ta odredba menja težinu ovih izjava. Sindikalna pozicija od 600 ili 650 evra i anketa poslodavaca ulaze u računicu samo dok pregovori traju: čim rok istekne bez potpisa, o minimalcu za 2027. odlučuje resor koji piše budžet.
