Minimalac 2027: država nudi 405 dinara po radnom satu

Ministarstvo finansija izašlo je na prvi krug pregovora o minimalcu za 2027. sa ponudom rasta od 9,2 odsto: minimalna cena rada bi sa 371 dinar porasla na 405 dinara po radnom satu, što je 70.470 dinara mesečno (oko 600 evra), počev od 1. januara 2027. Predlog za sada nije prihvatila nijedna od preostale dve strane za stolom.

Prvi sastanak održan je 10. avgusta u trostranom sastavu Socijalno-ekonomskog saveta, gde sede predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije. Kada smo pisali o polaznoj osnovi ovih pregovora, na stolu je bila samo postojeća cifra od 65.554 dinara. Sada je poznat i konkretan predlog države, i poznato je da ga sindikati smatraju premalim, a deo poslodavaca prevelikim.

Šta znači rast od 9,2 odsto

Sadašnja neto minimalna zarada iznosi oko 65.000 dinara (oko 550 evra). Ponuđenih 70.470 dinara donosi zaposlenom na minimalcu oko 5.500 dinara više mesečno, pod uslovom da se broj radnih sati ne menja. Preračunato u evre po sadašnjem kursu, reč je o pomeranju sa oko 550 na oko 600 evra.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, izneo je posle sednice šta je tačno stavljeno na sto:

„Predlog Vlade je da povećanje minimalne zarade bude 9,2 odsto u odnosu na sadašnji iznos, odnosno da povećanje bude sa 371 dinar na 405 dinara po satu, što iznosi 600 evra mesečno. Sindikati su zbunjeni time, jer je od određenih političara iz vlasti došla informacija da će do kraja naredne godine minimalac biti 650 evra.”

Uz sam iznos, ministarstvo je otvorilo i pitanje podrške poslodavcima, kako povećanje ne bi pogodilo poslovanje firmi koje rade sa tankim maržama.

Odakle sindikatima cifra od 650 evra?

Reprezentativni sindikati traže minimalac od 650 evra i ne pozivaju se na sopstvenu procenu, nego na ranije najavljen cilj Vlade Srbije da minimalna zarada tokom 2027. dostigne taj nivo, a prosečna plata 1.400 evra. Ministar finansija Siniša Mali ranije je izneo podatak da će do kraja 2027. minimalac biti 650 evra, i to je ono što je oblikovalo očekivanja pregovarača sa sindikalne strane.

Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS Nezavisnost, opisao je razliku između ponuđenog i očekivanog:

„Poslodavci, iako su predlagali nešto manje, koliko se meni čini mogu da se usaglase sa ovim predlogom. Mi, kao sindikati, smo iskreno očekivali da to bude više.”

Savetnik za ekonomska i socijalna pitanja u istom sindikatu, Zoran Ristić, meri traženih 650 evra potrošačkom korpom, a ne procentom rasta:

„Ako posmatramo prosečnu potrošačku korpu, koja je realniji pokazatelj troškova života od minimalne, možemo zaključiti da ni 650 evra nije dovoljno sa aspekta egzistencijalnih i socijalnih potreba.”

Sindikati su na sednici tražili da se razgovara i o ukupnim zaradama, pre svega o kompresiji plata u javnom sektoru, gde zaposleni na različitim poslovima završavaju na sličnim iznosima. Predstavnici Vlade su, po Ristićevim rečima, potvrdili da problem vide, ali su ga odložili za neku drugu tačku dnevnog reda.

Poslodavci računaju oko osam odsto

Unija poslodavaca Srbije je na sastanku iznela da mogućnosti privrede idu do oko 8 odsto, računato kao inflacija uvećana za rast bruto domaćeg proizvoda. Razlika u odnosu na predlog ministarstva je, dakle, oko 1,2 procentna poena, što je uža razlika nego između države i sindikata.

Ljiljana Pavlović, rukovodilac Sektora za članstvo u Uniji poslodavaca Srbije, postavila je uslov pod kojim poslodavci pristaju na rast:

„Poslodavci podržavaju rast životnog standarda zaposlenih i rast zarada, ali on mora biti održiv. Minimalna zarada treba da prati rast produktivnosti, privredne aktivnosti i mogućnosti privrede, kako bi se obezbedilo da povećanje ne dovede do smanjenja zaposlenosti, odlaganja investicija ili prelaska dela poslovanja u sivu zonu.”

Ono što poslodavci traže zauzvrat svodi se na tri stavke:

• dalje smanjenje poreza i doprinosa na zarade
• povećanje neoporezivog dela zarade
• nastavak poreskog rasterećenja, da veći deo povećanja ide zaposlenom bez rasta troška poslodavca

Taj treći zahtev ima merljivu istoriju. Neoporezivi deo zarade podignut je sa 16.300 dinara u 2020. na 34.221 dinar mesečno u 2026, dakle više je nego udvostručen za šest godina. Poslodavci su tu polugu koristili u svakom prethodnom krugu i očekuju je i sada, jer im ona spušta trošak bez diranja iznosa koji radnik vidi na računu.

Šta se odlučuje u sredu

Nastavak pregovora zakazan je za sredu, 12. avgust. Atanacković veruje da će konačan dogovor pasti tada. Otvorena su tri pitanja: da li država ostaje na 9,2 odsto, da li se neoporezivi deo zarade ponovo pomera i da li sindikati dobijaju odgovor kada se stiže do 650 evra.

Ako se strane ne usaglase na Socijalno-ekonomskom savetu, minimalnu cenu rada za narednu godinu utvrđuje Vlada svojom odlukom.