Američko tržište rada u minusu: 23.000 mesta manje u julu

Američko tržište rada zabeležilo je u julu prvi minus: broj zaposlenih van poljoprivrede smanjen je za 23.000, pokazuje izveštaj o zaposlenosti koji je Biro za statistiku rada SAD objavio 7. avgusta. Ankete ekonomista pred objavu davale su raspon od 83.000 do 95.000 novih radnih mesta, pa je odstupanje od očekivanog veće od sto hiljada mesta. To je prvi mesec sa padom platnih spiskova posle više meseci usporavanja zapošljavanja.

Stopa nezaposlenosti u istom mesecu pala je na 4,1 odsto sa 4,2 odsto, uz oko 6,9 miliona nezaposlenih. Dva podatka idu u različitim smerovima zato što dolaze iz dve odvojene ankete: platni spiskovi se mere kod poslodavaca, a stopa nezaposlenosti u domaćinstvima.

Zašto je stopa nezaposlenosti pala u mesecu sa manje posla?

Pad stope nije rezultat zapošljavanja. Radna snaga je u julu smanjena za 264.000 ljudi, a onaj ko prestane aktivno da traži posao više ne ulazi u brojač nezaposlenih. Stopa učešća radne snage spustila se na 61,4 odsto, najniže u više od pet godina, dok odnos zaposlenih prema ukupnom stanovništvu iznosi 58,9 odsto.

U saopštenju „The Employment Situation” za jul Biro za obe brojke navodi „little change during the month and were also little changed from a year earlier”, dakle da se ni stopa ni broj nezaposlenih tokom meseca gotovo nisu pomerili, ni u poređenju sa godinom ranije. Ta mirna površina prikriva ono što se dešava ispod nje.

U julu je 1,8 miliona ljudi bilo bez posla duže od 27 nedelja, što čini 25,5 odsto svih nezaposlenih. Još 4,8 miliona radilo je skraćeno iz ekonomskih razloga, jer su im smanjeni sati ili nisu našli puno radno vreme. Njih 476.000 prestalo je da traži posao jer smatra da ga za njih nema.

Revizije su izbrisale 103.000 radnih mesta

Ispravke ranijih meseci nose više težine od same julske cifre. Podaci za maj revidirani su naniže sa 129.000 na 63.000 novih radnih mesta, a za jun sa 57.000 na 20.000. Dve revizije zajedno uklonile su 103.000 mesta iz procena koje su tržišta već bila ugradila u svoja očekivanja.

Sa julskim minusom, tromesečni saldo pada na 60.000 otvorenih mesta, odnosno prosek od 20.000 mesečno. Revizije su redovan deo postupka jer Biro naknadno prima izveštaje firmi i državnih agencija, ali ispravka ovog obima menja sliku celog leta na američkom tržištu rada.

Sektori: obrazovanje i trgovina nose najveći deo pada

Gubici su koncentrisani u nekoliko delatnosti:

• lokalno obrazovanje: 50.000 radnih mesta manje
• trgovina na malo: minus 19.000
• finansijske delatnosti: minus 14.000

Finansijski sektor treba gledati kroz duži niz. Zaposlenost u njemu sada je 121.000 mesta ispod vrha iz maja 2025, što znači da julski pad nije izolovan mesec nego nastavak trenda dugog više od godinu dana.

Zdravstvo je jedini veći sektor u plusu, sa 22.000 novih radnih mesta, od čega 18.000 u ambulantnoj zaštiti. Ni tu tempo nije isti kao ranije: tokom prethodnih dvanaest meseci zdravstvo je otvaralo prosečno 36.000 mesta mesečno. Broj ljudi na privremenom otpustu porastao je za 153.000, na 921.000.

Zarade i sledeća objava

Prosečna satnica u privatnom sektoru iznosi 37,62 dolara, dva centa više nego mesec ranije i rast od 3,2 odsto na godišnjem nivou. Radnici u proizvodnji i bez nadzornih funkcija zarađuju prosečno 32,40 dolara po satu, četiri centa više nego u junu. Prosečna radna nedelja ostala je nepromenjena, na 34,3 sata.

Za Federalne rezerve ovakav skup podataka komplikuje odluku. Niža stopa nezaposlenosti na prvi pogled smanjuje pritisak za snižavanje kamata, dok negativni platni spiskovi, revizije naniže i pad učešća radne snage govore da tražnja za radnicima slabi brže nego što sama stopa pokazuje. Cena dolarskog novca odatle ulazi u kurseve i u kamate na zaduživanje i van SAD, pa objava iz Vašingtona ne ostaje tema američke statistike.

Sledeći izveštaj o zaposlenosti, za avgust, Biro za statistiku rada objavljuje 4. septembra. U njemu stiže i prva revizija julskih brojki, a sudeći po poslednja dva meseca, ona je deo priče koji tržišta prerano otpišu.