Vrhovni sud proširio Trampovu moć nad agencijama, Kuk ostaje
Odlukom 6-3 američki Vrhovni sud daje predsedniku veću moć nad nezavisnim telima, ali guvernerki Federalnih rezervi Lizi Kuk dozvoljava da ostane na funkciji.
- Vrhovni sud SAD odlukom 6-3 proširio je predsednikovu moć da smenjuje čelnike nezavisnih agencija i komisija.
- Sud je ipak dozvolio guvernerki Federalnih rezervi Lizi Kuk da ostane, dok je odobrio smenu komesarke FTC Rebeke Slaughter.
- Tramp je u avgustu 2025. pokušao da smeni Kuk, prvu smenjenu guvernerku u 111 godina istorije Fed-a.
- Za 30. jun najavljena je odluka suda o pokušaju ukidanja državljanstva stečenog rođenjem.
Pitanje nezavisnosti centralne banke, koje u Beogradu pratimo kroz odnos vlasti i Narodne banke Srbije, juče je dobilo presedan iz Vašingtona koji će se godinama citirati u udžbenicima ustavnog prava. Vrhovni sud Sjedinjenih Država odlukom šest prema tri proširio je moć predsednika da smenjuje čelnike nezavisnih regulatornih tela, ali je u istom potezu povukao granicu koju Donald Tramp nije smeo da pređe, ostavivši guvernerku Federalnih rezervi Lizu Kuk na njenoj funkciji. Za evropske kancelarije koje mere stabilnost dolara i transatlantsku vezu, poruka je dvostruka: izvršna vlast u Americi jača, ali monetarna institucija za sada ostaje zaštićena.
Sud je presudio da predsednik može da smenjuje članove komisija i agencija bez navođenja razloga, čime je ozbiljno oslabljen presedan iz 1935. godine koji je decenijama štitio nezavisna tela od političkog pritiska. Konkretno, većina je odobrila Trampovo smenjivanje Rebeke Slaughter, komesarke Federalne trgovinske komisije, potvrdivši da predsednik ima kontrolu nad telima koja sprovode izvršnu vlast. Tri liberalne sudije ostale su u manjini, upozoravajući da odluka ruši sistem provera i ravnoteža na kojem počiva američka administrativna država.
Zašto je Liza Kuk ipak ostala u Fedu?
Ključ razlikovanja leži u prirodi institucije. Većina je zaključila da Federalne rezerve nisu obična regulatorna agencija, već telo sa posebnim ustavnim statusom čija nezavisnost u vođenju monetarne politike ima dublje korene. Tramp je još u avgustu 2025. godine pokušao da smeni Kuk, optuživši je za nepravilnosti u hipotekarnim prijavama, čime bi postala prva smenjena guvernerka u sto jedanaest godina postojanja te institucije. Sud je taj potez zaustavio, pa Kuk ostaje na svom mestu do isteka mandata, a investitori na Vol stritu odahnuli su jer je opasnost od političkog preuzimanja centralne banke za sada otklonjena.
Razlika u tretmanu dve žene, jedne smenjene i druge zaštićene, otkriva pažljivu pravnu konstrukciju kojom je sud pokušao da pomiri jačanje izvršne vlasti sa očuvanjem poverenja u dolar. Guvernerka Kuk je u izjavi posle presude poručila da ostaje posvećena mandatu koji joj poverava zakon, dok je Bela kuća odluku dočekala kao delimičnu pobedu jer joj širi prostor nad ostatkom federalnog aparata.
Šta sledi posle izborne odluke?
Vrhovni sud juče je potvrdio i državne zakone koji omogućavaju da se prebroje glasovi poslati poštom koji stignu nakon izbornog dana, što je Tramp dočekao oštrom reakcijom. Predsednik je pozvao Kongres da hitno usvoji takozvani SAVE America Act, zakon kojim bi se ujednačila pravila o glasanju i, kako tvrdi, sprečile zloupotrebe. Demokrate u Kongresu već su najavile otpor, ocenjujući predlog kao pokušaj sužavanja biračkog prava.
Sve oči sada su uprte u 30. jun, kada se očekuje odluka suda o Trampovom pokušaju da ukine državljanstvo stečeno rođenjem na američkom tlu, pitanje koje dotiče četrnaesti amandman i milione ljudi. Za diplomatske posmatrače iz Brisela i Beograda, ova serija odluka iscrtava novu mapu moći u Vašingtonu, u kojoj predsednik dobija poluge kakve njegovi prethodnici nisu imali, ali se sudska vlast još uvek pokazuje spremnom da postavi granicu tamo gde proceni da je institucionalna nezavisnost najosetljivija. Da li bi slična granica oko nezavisnosti centralne banke izdržala test i u našem pravnom sistemu?
