Srbija dala 652 miliona evra subvencija za auto-delove

Država je od 2016. godine zaključila 292 ugovora o dodeli podsticaja za ulaganja, a 74 od njih idu proizvođačima delova za automobile. Kroz te ugovore je opredeljeno ukupno oko 652 miliona evra (podaci Ministarstva privrede i Razvojne agencije Srbije, dalje RAS), a preko 517 miliona evra je već isplaćeno, dok pojedine tranše iz novijih ugovora tek treba da stignu na račune firmi.

Najviše pojedinačnih ugovora zaključeno je sa kompanijama poreklom iz Nemačke, a odmah iza njih su kompanije iz Kine, uključujući Hongkong i Tajvan. Sektor proizvodnje auto-komponenata u Srbiji zapošljava oko 100.000 ljudi.

Ko je dobio poslednje podsticaje

Tokom 2026. godine četiri kompanije kineskog porekla dobile su zajedno oko 40 miliona evra novih podsticaja. BMTS je dobio 3,34 miliona evra, Minth Automotive Europe u Loznici 17,3 miliona evra, Minth Metal Parts Balkan u Majuru 11,6 miliona evra, a Singju Automotiv Lajting Sistems 8,2 miliona evra. Subvencije pokrivaju proizvodnju auto-elektronike, kablova, delova sedišta, guma, turbopunjača i dekorativnih komponenata.

BMTS je u Novom Sadu proizvodnju počeo 2020. godine, kada mu je za izgradnju pogona za turbopunjače isplaćeno 4.179.746 evra. Novi podsticaj od 3,34 miliona evra kompanija dobija za projekat automatizacije proizvodnje elektronske i električne opreme za motorna vozila. Minth Automotive Europe u Loznici prethodno je 2020. godine dobio 7,84 miliona evra za izgradnju fabrike u industrijskoj zoni Šepak, taj iznos je u potpunosti isplaćen, a 2024. je usledio drugi ugovor od 23,5 miliona evra za drugu fazu izgradnje.

U Srbiji, osim ove četiri kompanije, pogone imaju i Janfeng, Mei Ta, Lianbo, Džonson elektrik, Spintek, Senči automotiv parts, Jusei i Linglong, čiji je pogon u Zrenjaninu. Krajem maja su u Pekingu predstavnici Vlade Srbije potpisali komercijalne sporazume za koje je najavljeno da će doneti više od 953 miliona evra ulaganja i skoro 1.700 novih radnih mesta, a među novim investicijama su najavljena i ulaganja Linglonga i Juseia, bez pojedinačnog iznosa po firmi.

Podsticaji za proizvodnju auto-delova ne idu samo kineskim firmama. Nemačke kompanije Leoni, Brose, ZF Serbia, Kontinental i Vorverk takođe su ih dobijale, kao i italijanski Fijat i japanske Nidek i Tojo Tajer. Sa ZF Srbijom, koja ima pogon u Pančevu, zaključena su od 2019. do 2022. četiri ugovora po kojima je isplaćeno 30,8 miliona evra, dok kompanija čeka isplatu preostalih 38 miliona evra za centar za proizvodnju pogonske elektronike. Aumovio, firma nastala iz grupe Kontinental sa pogonom u Novom Sadu, do sada je dobila 51,7 miliona evra, a Vorverk grupacija u Čačku 7,5 miliona evra kroz tri ugovora.

Zašto se subvencionišu baš ove kompanije

Iz RAS-a, Vladine agencije koja se bavi podrškom ulaganjima, navode da su podsticaji za ulaganje postali standard u ovom sektoru jer proizvodnja auto-delova za prvu ugradnju funkcioniše na niskim maržama, a dobavljači su pod stalnim pritiskom proizvođača automobila da smanjuju cene.

„Etablirani evropski proizvođači automobila trenutno trpe ozbiljan cenovni pritisak od strane kineskih kompanija koje ubrzano ulaze na evropsko tržište, pa samim tim i pritisak na dobavljača dodatno raste”, navode iz RAS-a u pisanom odgovoru. Iz agencije dodaju da oko 95 odsto prihoda sektora generišu strane kompanije, dok su domaće, kojih je oko 40 odsto od ukupnog broja, uglavnom mala i srednja preduzeća.

Ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, Branimir Jovanović, ocenjuje da kineske kompanije Srbiju vide kao ulaznu tačku za evropsko tržište.

„Kinezi na Srbiju gledaju kao na vrata ka evropskom tržištu. Kineske kompanije BYD i CATL otvaraju fabrike u Mađarskoj, što im predstavlja ulaznicu u EU. A Srbija je, kao zemlja koja se graniči sa Mađarskom, veoma povoljna za snabdevanje tih fabrika, a potencijalno i drugih evropskih automobilskih kompanija, jer se u poslednje vreme sve više govori o tome da evropski proizvođači žele da koriste kineske komponente.”

Jovanović dodaje da postoji i politički razlog za izbor Srbije.

„Srbija ima dobre odnose sa Kinom, a Kinezima je to prilično važno, jer je rizik od sankcija manji”, kaže on, uz ocenu da su kineske kompanije mnogo jasnije i strateškije u odlukama od domaćih partnera.

Da li se subvencije isplate

Jovanović ne osporava princip podsticaja, ali smatra da nedostaje strategija. „Nema jasnog plana za razvoj automobilske industrije, nema objašnjenja zašto se subvencionišu baš ove kompanije”, kaže on, dodajući da bi podsticaji bili opravdani kada bi se ciljano birale tehnološki napredne firme koje mogu da sarađuju sa domaćim preduzećima i univerzitetima.

Kao ilustraciju ograničenog efekta kineskih ulaganja, Jovanović navodi rudnike u Boru: „Samo 15 odsto dodate vrednosti ostaje u Srbiji kroz plate i poreze, dok 85 odsto završava kao profit vlasnika.” Naglašava da nije protiv stranih investicija, uključujući kineske, ali smatra da bi izbor kompanija trebalo da bude strateški, a ne, kako kaže, vođen dnevnopolitičkim potrebama.

Iz RAS-a, s druge strane, poručuju da država koja ne nudi podsticaje nema šanse da privuče investicioni projekat u konkurenciji sa državama regiona, uključujući Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Slovačku, Češku i Poljsku, koje imaju slične programe. Prema podacima agencije, u Srbiji trenutno posluje oko 160 aktivnih kompanija koje proizvode auto-delove, a najveći deo proizvodnje ide ka Nemačkoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Francuskoj i Italiji, zemljama sa razvijenom automobilskom industrijom u blizini. Najveći izvoznici auto-delova iz Srbije su, prema podacima RAS-a, nemačke kompanije ZF, Boš i Aumovio, francuski Mišlen odnosno Tigar Tajers, kineski Mint i korejska Jura.

Naša redakcija je krajem avgusta pisala i o potpisanom sporazumu za fabriku baterija u Inđiji, ulaganje vredno 100,5 miliona evra, koje se uklapa u isti obrazac privlačenja stranih proizvođača u lanac snabdevanja automobilske industrije.