NIS čeka OFAC licencu do ponoći, JANAF i MOL takođe

Tri odvojene licence Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD ističu večeras, u noći između petka, 28. i subote, 29. avgusta 2026. godine, a odluka o njihovom produženju do jutros nije stigla. Reč je o operativnoj licenci za rad Naftne industrije Srbije (NIS), licenci JANAF-a za transport sirove nafte do NIS-a i licenci mađarskog MOL-a za nastavak pregovora sa Gaspromnjeftom o kupovini ruskog većinskog vlasništva u kompaniji.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za Tanjug da zastoj ne pravi srpska ni ruska strana, nego banke koje čekaju odobrenja iz Vašingtona.

Banke traže dozvolu od američke administracije da sprovedu svoje korake. Neće da preuzimaju nikakav rizik.

Dodala je da je srpska strana svoj deo posla završila. “Mi smo naše potpisivanje završili, ispregovarali naša dokumenta i sada drugi to treba da urade”, rekla je ministarka. NIS je prethodne nedelje podneo nov zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje posebne licence, dok se odluka o produženju postojeće čeka takozvanim foto-finišom, kao i kod prethodnih rokova.

Rafinerija radi na 13.000 tona dnevno

Dok traje čekanje na Vašington, rafinerija u Pančevu podigla je preradu sirove nafte na 13.000 tona dnevno, najviši nivo u poslednjih godinu dana. “Rafinerija radi sad na 13.000 tona prerade, to je u poslednjih godinu dana, da kažem, najveći obim prerade”, navela je Đedović Handanović.

Uvoz sirove nafte otežava nizak vodostaj Dunava, koji dozvoljava svega oko 20 odsto uobičajenog mesečnog uvoza, jer barže mogu da prevoze samo oko 30 odsto svojih kapaciteta. Na to se nadovezuje i energetski sektor u celini: hidroelektrane u Srbiji rade na oko 20 odsto kapaciteta zbog suše.

Šta kaže berza

Berzanski broker Branislav Jorgić ocenjuje da je situacija neizvesna. “Nervoza je vrlo velika”, rekao je za N1, podsećajući da NIS, uz Elektroprivredu Srbije, praktično diktira i snabdevanje na pumpama i rad privrede. Za Kurir je dodao da Srbija ima određene rezerve.

Imamo određene rezerve za određeni vremenski period.

Portal Blic je istog dana pisao da rezerve naftnih derivata pokrivaju dva do tri meseca. Jorgić upozorava da bi, ukoliko licenca ne bude produžena, problemi na pumpama postali osetni tek posle mesec, dva, eventualno tri, ako bi sankcije potrajale duže od toga. Do tada bi uvoz, umesto rečnim putem, morao da ide cisternama i železnicom, što je i skuplje i sporije.

Na cenu derivata utiče i globalno tržište. Jorgić navodi da je cena nafte spuštena na oko 87 dolara po barelu, sa ranijih 90 do 93 dolara, dok cene dizela istovremeno rastu zbog oštećenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji.

Vlasnička transakcija čeka bankarske dozvole

Sama prodaja NIS-a je, prema rečima ministarke, na papiru gotova. Načelni dogovor iz januara 2026. predviđa da MOL preuzme 56 odsto akcija NIS-a od Gasproma, a u junu 2026. Srbija i MOL su se dogovorili i oko dodatnih pet odsto, pod uslovom da se transakcija zatvori. Ono što nedostaje jesu odobrenja banaka koje bi transakciju finansijski sprovele, a one, kako kaže ministarka, ne žele da se izlažu riziku sekundarnih sankcija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je optimizam da će priča biti zaokružena u narednim nedeljama. “Nadam se da bismo u septembru mogli da završimo čitavu priču oko NIS-a”, rekao je novinarima. To je isti rok koji je predsednik pominjao i kada je pisano o prethodnom isticanju licence, u tekstu “NIS licenca ističe sutra, Vučić: rešenje stiže u septembru”.

Naftovod sa Mađarskom kao dugoročno rešenje

Kao odgovor na zavisnost od jednog pravca snabdevanja, gradi se naftovod od granice sa Mađarskom do Novog Sada. Gradnja bi trebalo da počne do kraja 2026. godine, deonica na srpskoj teritoriji je duža od 100 kilometara, a planirani kapacitet iznosi oko 5,5 miliona tona sirove nafte godišnje, dovoljno da uvoz više ne zavisi isključivo od JANAF-a.

Ministarka je na kraju podsetila i na dosadašnji učinak sankcija koje traju od januara 2023. godine: “Ničega nije falilo” na pumpama, uprkos brojnim problemima sa kojima se energetski sektor suočavao u tom periodu. Da li će ta serija ostati neprekinuta zavisi sada od odluke koja se u Vašingtonu donosi u poslednjim satima pred istek roka.